Поносни смо на цјелокупан рад нашег друштва, на све награде и признања којих се током година поприлично накупило, јер свако признање је потврда да радите нешто добро, да сте успјешни у свом послу. Али када то признање долази од локалне заједнице, то заиста има посебну тежину, а чињеница је да „Босиљак“ заузима значајно мјесто у културном стваралаштву Дервенте, као учесник, али и носилац организације великог броја манифестација.
Ријечи су то умјетничког руководиоца Култруно – умјетничког друштва младих „Босиљак“ које је добитник овогодишње Великогоспојинске повеље са златним грбом града, Славена Пиркла. Он је додао да престижно признање долази као круна преданог рада дугог три деценије и бројних успјешних наступа у земљи и иностранству.
Скупштина града Дерветна донијела је, на прошлоседмичној сједници, одлуку да овогодишњу Великогоспојинску повељу са златним грбом града додијели Културно – умјетничком друштву младих „Босиљак“ због континуираног и изузетног доприноса развоју града у области културе, те остварених резултата приликом представљања Дервенте и Републике Српске на регионалним, европским и свјетским манифестацијама у области културе.
„Босиљак“ је друштво које окупља младе који желе његовати фолклорно стваралаштво свог краја, а Пиркл је истакао да је кроз друштво продефиловало на хиљаде дјеце који су имали прилику да стичу знања о културном идентитету Дервенте и обичајима карактеристичним за дерветнски крај и Посавину.
– Протекле године, фестивал „Босиљковање“, чији смо оснивач, прославио је три деценије постојања, а који је угостио око 320 фолклорних друштава. Током тих година ми смо поставили 24 кореографије. Међу најпознатијима су „Игре из околине Дерветне“, „Колаж игара из Посавине“, „Мозаик игара из Републике Српске“, „Уранком Ђурђеле ђурђило“, „Босанка вила“, „Игре из Брадине“, „Пошла румена нане рано на воду“, „Што ти сија нане доле у ливаде“, „Загубила кован гердан Јовке Кумановке“, „Јове малај моме полека оео воиди“ те сценски приказ обичаја „Коледаваца“. За сав репертоар посједујемо и адекватну народну ношњу. Дјелујемо у више фолклорних ансамала, имамо женску и мушку пјевачку групу, школу фолклора и секцију рукотворина – казао је Пиркл наглашавајући да је иза друштва чак 1.200 наступа.
– Наступали смо пред више од триста хиљада људи у Аустрији, Мађарској, Украјини, Швајцарској, Литванији, Њемачкој, Чешкој, Словенији, Македонији, Словачкој, Турској, Кипру, Молдавији, Кини и многим другим земљама. Такође, узели смо учешће на конгресима Свјетске Асоцијације за организовање фестивала фолклора гдје смо презентовали „Босиљковање“ као нематеријалну културну баштину Дервенте, Посавине и Републике Српске – истакао је Пиркл додавши да друштво освајач бројних награда.
– У Русији смо одликовани Граматом руске армије, а митрополит зворничко – тузлански Хризостом одликовао је наше друштво Арихјерејском похвалницом. Добитници смо признања и освојених првих награда на фестивалима у Аустрији и то на европској смотри, у конкуренцији 34 друштва освојили смо прво мјесто и златну плакету, у Литванији смо проглашени звијездом фестивала, у Србији на фестивалу у Ваљеву смо проглашени за најбољи ансамбл из РС, у Панчеву смо добили специјалну награду за кореографску обраду, у Кучеву је на избору за најљепшу фолклорашицу проглашена чланица нашег друштва, у Украјини смо освојили прву награду публике, у Њемачкој смо проглашени за најбоље друштво на фестивалу, у Бањи Врућици два пута смо освајали прво мјесто на Сабору изворног народног стваралаштва, у Зворнику смо ослвојили прво мјесто на дјечијој смотри фолклора, у Турској смо освјили друго мјесто – казао је Пиркл напоменувши да нема града у Републици Српској у ком друштво није наступало.
„Босиљку“ ће Великогоспојинска повеља бити уручена на свечаној сједници Скупштине поводом Дана града, 28. августа, а друштво ће у знак захвалности наступити на сцени пред гостима.
Стана Наградић
Оснивач, умјетнички руководилац и кореограф „Босиљка“ је Стана Наградић. Она је проглашена за личност године Републике Српске у области културе 2006. године и посједује лиценце за руководиоца и кореографа.
Наградићева је, поред осталих, поставила и кореографију „Уранком Ђурђеле ђурђило“, коју је на стручан начин представила и појаснила, у истоименој књизи, која је јединствена за наше поднебље.