Друштво

„Весели стројеви“ радо виђени у двориштима

Шљиве ранке дозреле су за дестилацију у ракију и ових дана у готово свим дервентским селима „весели стројеви“ и казанџије вриједно праве нове залихе пића по којем је овај крај познат. Тако је и у Осињи на имању Богољуба Маркелића који, иако од осамдесетих година живи у Аустрији, очевину и дједовину редовно посјећује, а радо се хвата у коштац са старим занатима.

Прије готово мјесец прикупљани су дозрели плодови у старом шљивику, када је у најму имао десет радника који су током два дана сакупили нешто више од 20 казана шљиве. Сада је то воће прошло фазу врења и доспјело за дестилацију на традиционалан начин, како су и његови преци радили.

– Уживам у нашим старим обичајима, а међу њима је и печење ракије. На имању које ми је оставио мој отац, а њему његов, имамо засад шљиве на око пет дунума и ове године било је солидног рода. Ове године имамо око 20 казана за испећи, што и није неки принос ако узмемо у обзир да је прије четири године у истом шљивику било 63 казана, а по казану добијемо између седам и осам литара ракије од 50 степени – каже Маркелић додајући да стару традицију не треба препуштати забораву.

– Нажалост, видим како полако наши обичају нестају са старим генерацијама. Ријетко виђам да неко засади нови шљивик, а стара стабла већином се суше и нико их не обнавља. Зато мислим да ће и овај занат печења ракије још неко вријеме да се одржи и онда нестане – каже Маркелић.

Са тим се слаже и пецимајстор и казанџија Живко Катанић, који је казан за ракију стар око 60 година набавио прије двије деценије и од тада услужно комшијама и пријатељима пече ракију. Додаје да је све мање и засада, а и оних који би шљиве покупили, као и старих занатлија који у казану праве магију.

– Ми печемо ракију на стари традиционални начин, а да би ракија била квалитетна потребно је најприје да шљива буде зрела, а онда и да одлежи барем 20 дана ради врења. Квалитет зависи од кома, али исто тако и од казана, који мора да буде уредан и чист, као и вода којом се редовно расхлађује. Када се све то испоштује, не губи се на квалитету ракије – прича Катанић.

Истиче да је све мање породица које ракију обезбјеђују на овај начин и да је некада у једном домаћинству пекао по 20 или 30 казана, а данас је то углавном између пет и десет котлова.

– Све мање је оних који купе шљиве и остављају их за ракију, било да је година родна или не. Шљивици су стари и нема нових засада, а и када година буде родна тешко је наћи неког да покупи плодове. Штета је што и овај занат, као и још неки стари, полако изумире – закључује он.

Помлађивање шљивика

Из љубави према родном крају, у који са породицом долази сваког мјесеца, али и обичајима које је као дијете упијао од старих, Богољуб Маркелић засадио је нових 70 стабала и сва су се примила. Додаје да је ове године организовао задимљавање како мраз и ниске температуре у фази цвјетања не би нанијели превелику штету.

Related posts

Кадети укрстили рибарске технике

admin

„Троловцима“ од „Амике“ еколошке флашице за воду

admin

ПЕДЕСЕТАК ПРВАЧИЋА МАЊЕ НЕГО ЛАНИ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još