Књига „Вила са Чакора“, 11. књижевно остварење, ауторке Неде Ђукић Боројевић, која описује тужну судбину деветнаестогодишње Бранке Ђукић коју су на планини Чакор 2. септембра 1975. године свирепо убила двојица Албанаца док се враћала из школе, представљена је вечерас публици у Светосавском дому у Српској Вароши.
Ђукић Боројевића казала је да је вечерас пред Дервенћанима 40. пут промовисала књигу коју је до сада представила широм Републике Српске, Србије, Црне Горе и у дијаспори.
-Поближе сам се упознала са погибијом младе Бранке Ђукић, коју су 1975. године двојица голобрадих младића, албанске националности покушали под присилом обљубити и када им то није пошло за руком, јер им је кршна Васојевка пружила отпор, они су је лишили живота. Наоштрила сам перо, марљиво прикупљајући нове податке у намјери да принесем нешто веће од пјесме на мјесто страшног злочина, код Бранкиног мрамора на чакорском превоју, гдје су се на меморијалу сваке године скупљали пјесници – казала је ауторка и додала да је Бранка само једна мученица, чију судбину је описала, јер их има много и данас, послије шест стотина Видовдана.
О књизи су говорили и предсједник Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Далибор Ђекић, књижевник Милорад Ђурђевић и представник издавача и предсједник Културно – умјетничког друштва „Васо Пелагић“ Пелагићево Пајо Бркић.
-Наша Неда на изванредан начин написала је ову књигу, користећи мноштво извора, свједочанства и сјећања о дјевојци, изузетне љепоте, коју су свирепо убили двојица Албанаца. Ми морамо да његујемо културу сјећања – рекао је Ђекић, док је Ђурђевић додао да „Вила са Чакора“ необична књига.
-И по садржају и по различитим приповједачким и стилским аранжманима, књига је необична, а књижевни критичари, колико је мени познато, још увијек воде стручне и теоретске разговора у настојању да се сагласе да ли се “Вила са Чакора“ жанровски може и треба сврстати у романе или биографије, односно на нашим просторима ријетко заступљене биографске аутобиографије – рекао је Ђурђевић.
Промоцију, коју је организовао Српски књижевни клуб „Вихор, музичким изведбама испуниле су сестре Јована и Марија Новић.
Ауторка је рођена у Великој Сочаници, иа њен потпис носе бројна прозна и поетска дјела, а за нека од њих је и награђена. Члан је удружења књижевника Републике Српске и Србије, „Матице Српске“, као и више књижевних клубова и културно – умјетничких друштава у Српској, Србији и Црној Гори.