Да је за остваривање циљева и жеља потребна упорност, и да године при томе нису препрека, доказала је Дервенћанка Недељка Вукман која се у 67. години одважила на полагање возачког испита.
Вукманова је возачки испит положила из првог покушаја, а како је истакла, жеља да посједује возачку дозволу тињала је годинама, а сада јој је постала и пријека потреба.
– Још прије рата сам имала жељу да положим возачки испит, али вјероватно нисам имала довољно храбрости и самопоуздања, а и другачији су били приоритети и темпо живота. Живјели смо у граду, стан ми је од посла био удаљен пет минута хода, а и сви чланови породице и пријатељи су нам били близу. Међутим, сада се то промијенило, муж и ја смо остали сами, кћерке живе у иностранству. При томе, супруг је инвалид друге категорије и више не вози, па нам је и одлазак код љекара постао проблематичан – испричала је Вукманова додавши да се, упркос вољи и храбрости коју је скупила, не би осмјелила на овај корак без подршке најближих.
– Сви чланови породице су ми били велика подршка, почев од мужа, кћерки, мајке и других. У једном тренутку сам жељела да одустанем, па сам од кћерки сам добила вјетар у леђа, а и инструктор је, наравно, одиграо важну улогу. Морам рећи да сам највећу мотивацију и подршку сама себи давала, охрабривала се и нисам жељела да вјерујем да су године граница – казала је ова Дервенћанка.
Вукманова је истакла и да је најизазовнији дио, као и за већину почетника, била вожња иако није имала страх.
– Када сам једном „пресјекла“ да то урадим, да полажем возачки испит, једноставно сам радила по осјећају. Најизазовнија ми је свакако била вожња, јер никад нисам ни сједила на возачевој страни аутомобила. Када сам положила испит, једва сам чекала да сједнем за волан – казала је она рекавши да ће јој грешке које је чинила током часова вожње остати урезане у сјећање.
– Једноставно су ми остале за наук све грешке које сам правила током вожње, тако да учим на њима да их не понављам – казала је Вукманова додавши да никад није касно за остваривање зацртаних циљева, само је потребна упорност.
Надимак
Како је истакла Вукманова, цијелог живота, који је провела у Дервенти, позната је под надимком Сека.
– Мислим да многи чланови шире породице не знају да се зовем Недељка, а и мени је некад чудно када ме неко зове именом – казала је она.