Када погледам уназад, у ових оперативних годину и по мандата, сматрам да смо урадили добар посао. Доста тога смо реализовали, неке пројекте које нисмо очекивали да ћемо завршити до краја мандата већ смо окончали, а неке смо тек започели. Велики је број реализованих инвестиција, али и манифестација које су показале да људи желе да се окупљају и друже. Сматрам да је управо то окупљање постало препознатљиво за наш град и корисно у туристичком смислу, јер промовише Дервенту као урбан, културан и манифестациони центар ове регије.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Игор Жунић, а предстојећи Дан града био је прилика за ретроспективу, али и најаву нових пројеката и идеја које ће Дервенћани у наредном периоду имати прилику да виде.
Дервента живи своје свечане, великогоспојинске дане, у чијој сржи је традиција. Дио те традиције је и празнични разговор са Вама, првим човјеком града. Примјетно је да се Дервенћани све више окупљају управо око своје традиције. Да ли је то дух заједништва који често помињете?
– Јесте, управо је то и била идеја од када сам преузео мандат градоначелника, да што више окупљамо људе на различитим догађајима. Имали смо један период када је град живио по принципу посао – кућа и циљ нам је био да Дервенћане окупимо око манифестација и догађаја који су значајни у културном, али и духовном и образовном смислу. Ова година је била показатељ да људи желе да се друже, да прошетају и посјете манифестације и мислим да је била и добра понуда догађаја, а посебно у смислу оних који су имали дух наше традиције. Жеља нам је да управо окупљање око традиције ставимо у фокус, првенствено због младих генерација, које не смију да забораве од чега су потекли. Међутим, настојимо да не запоставимо ни оно што је модерно и урбано, и стога потребно младим људима, те смо ове године имали заиста велики број културних догађаја, манифестација и концерата који су окупили Дервенћане, али и људе из других градова. Сматрам да је управо то окупљање постало препознатљиво за наш град и корисно у туристичком смислу, јер промовише Дервенту као урбан, културан и манифестациони центар ове регије.
Заједништво које стално промовишем, најискреније, мислим да нам је потребно, и то да људи буду једни уз друге, да помогну када је тешко, али и да се веселе и радују када је нешто свечано и лијепо. Гдје год могу, говорим да не треба да се дијелимо ни по којем основу, а по политици најмање, јер када прођу изборни дани, треба да занемаримо партијске боје и да будемо Дервенћани, комшије и пријатељи. Управо такав амбијент правимо и мислим да ће то бити и једна препознатљива одлика Дервенте.
Јасно је да традиција сама по себи није довољна за живот, већ треба да је прати и напредак. Да ли Дервента напредује оним темпом који сте замислили преузимајући мандат градоначелника?
– Рекао бих да се циљеви, они стратешки, које сам заједно са својим сарадницима поставио, полако испуњавају. Доста смо тога и наслиједили, мислим на пројекте који су започети у ранијем периоду. Стога, користим и ову прилику да се захвалим бившем градоначелнику Милораду Симићу који је имао визију и слух да започне пројекте, а осим тога, у Дервенти смо затекли потпуно стабилно стање у свим институцијама и то нам је представљало добар темељ.
Када погледам уназад, у ових оперативних годину и по мандата, сматрам да смо урадили добар посао. Доста тога смо реализовали, неке пројекте које нисмо очекивали да ћемо завршити до краја мандата већ смо окончали, а неке смо тек започели. Велики је број реализованих инвестиција, првенствено у инфраструктуру и то саобраћајну, као што су улице, путеви и тротоари, а радили смо и на водоснабдијевању и рјешавању проблема са канализацијом, улагали у школске и објекте културе и спорта.
Темпо којим реализујемо циљеве је, прилично, задовољавајући.
Које су ту области којима нисте задовољни?
– Нормално, има и доста ствари којима нисмо задовољни. Неке теме које смо отворили не иду правим темпом, због законских ограничења, а ту прије свега мислим на рјешавање питања рушевина у граду. Један дио тих објеката је уклоњен, али имамо још неколико за које са власницима интензивно водимо преговоре како би пронашли најбрже, али и најкоректније рјешење. Циљ је да сви будемо задовољни, а највише они чија би безбједност могла бити угрожена због тих рушевних објеката. Такође, нисам задовољан темпом реализације одређених пројеката. Неки од њих су започети прије годину и по. Чињеница је да некада путем јавних набавки добијемо фирме које свој посао раде споро и покушавамо да у комуникацији с њима што прије добијемо пројектне документације како би могли да испуњавано даље законске прописе за планиране послове. Чак смо разматрали и могућност да са фирмама које са пројектима касне по годину раскинемо уговоре, али онда се јавља проблем губитка времена. Имамо обезбијеђен новац, али једноставно због кашњења са израдом пројектне документације нисмо могли да покренемо дио пројеката које смо испланирали.
Дервента се, готово свакодневно, инфраструктурно мијења. Завршени су неки од најобимнијих и најважнијих пројеката попут реконструкције објекта ОШ „Никола Тесла“. Претпостављам да улагање у образовање ту неће бити заустављено.
– Да, објекат ОШ „Никола Тесла“ је једано од најважнијих улагања у образовање у посљедњих неколико деценија. Добијамо савремен и најмодерније опремљен објекат, са кабинетима и паметним таблама и то је нешто што смо дуго чекали. Међутим, ова школа колико је важна у смислу образовања, толико је значајна и за сам идентитет града, јер се ради о објекту који је један од симбола Дервенте и својим изгледом је једна од најљепших разгледница града.
Када је ријеч о улагањима у образовање, предшколско васпитање је такође у нашем фокусу и са тим циљем је проширен вртић „Трол“ и замијењен кров на постојећем објекту, а уз то разматрамо локације за још један објекат вртића с друге стране Укрине. То нам је један од планова за идућу годину.
Улагаћемо и у остале школе, и у том смислу покренута је реконструкција сале са физичко васпитање у ОШ „19. април“, послије чега ће услиједити и вањско уређење. У Осињи смо путем Министарства просвјете и културе обезбиједили новац, око 200.000 КМ, за изградњу топле везе између школе и сале са физичко, са уређењем тоалета. У средњим школама ријешили смо питање гријања набавком двије пећи, а сада слиједи јавна набавка за три машине за практичну наставу вриједне више од 400.000 КМ. Ријеч је о стругу, глодалици и роботској руци које ће ученицима омогућити најсавременију практичну наставу. У Стручној и техничкој школи реновиран је ресторан, који прилично добро ради, а спремна је и пројектна документација за реконструкцију простора за практичну наставу и то ће бити радови вриједни око 800.000 марака.
Основали смо и нову Музичку школу, за коју је простор спреман, а 155 ученика сада ће имати адекватне услове за музичко образовање.
Иако је више пута наглашено да ученици ОШ „Никола Тесла“ нову школску годину започињу у свом објекту и да са радом почиње и Умјетничка школа „Дејан Деспић“, за случај да има неко да је у том смислу скептичан, можете ли још једном да потврдите да настава у овим школама почиње овог септембра?
– Дјеца ће овог септембра кренути у ОШ „Никола Тесла“. У дворишту школе су у току завршни радови и можда до почетка наставе неће бити окончано комплетно вањско уређење, али што се тиче техничког пријема, све ће бити спремно и дјеца ће у том објекту имати наставу.
Када је ријеч о Музичкој школи, и том објекту су у току завршни радови, али због изградње паркинга иза зграде, ученици ће десетак или 15 дана бити распоређени у школе у којима су до сада имали наставу. У свој нови објекат преселиће се најкасније до 1. октобра.
Такође, Дервенћани су добили и модерну Службу хитне помоћи, а имате визију и даљег унапрјеђења области здравства на примарном и секундарном нивоу?
– Реконструкција Службе хитне помоћи, вриједна око 600.000 марака, је завршена и пацијентима је уз уређене просторије доступна и најсавременија опрема. Уз то, планирамо и улагање у сектор физикалне терапије и потпуно уређење простора око Дома здравља, првенствено паркинга, како би приступ тој здравственој установи био што лакши. Поред раније набављена два возила хитне помоћи и возила за дијализне пацијенте, у фази смо набавке још једног и то најсавременијег возила, такозване покретне болнице. Ријеч је о инвестицији вриједној 185.000 марака.
Припремамо се и за пројекат који се односи на стару зграду болнице и са Министарством здравља и социјалне заштите разговарамо о могућностима да у том објекту буду доступне и здравствене области које припадају секундарном нивоу здравствене заштите, прије свега дио палијативне његе. Наша је визија да у Дервенти буду доступне хипербаричне коморе и сматрам да имамо потенцијал да постанемо центар за ту област.
Овогодишњи инвестициони циклус од око 15 милиона марака, осим поменутих пројекта, усмјерен је и на друге области. Које бисте издвојили?
– Ове године смо завршили радове у Улици Стевана Синђелића у насељу Омерагићи, која је добила и канализацију и нови коловоз, а потписан је и уговор за изградњу канализације у Улици 16. крајишке. Истакао бих и реконструкцију улица 1. маја и Српске војске, које су добиле нови изглед, а ових дана ће у њима бити постављена и савремена расвјета. У Поточанима се завршава реконструкција водовода и то су радови од око 350.000 КМ, а потом слиједи и поновно асфалтирање свих улица на том потезу са уређењем читавог простора око православног гробља.
Међу већим пројектима које планирамо за идућу годину, а чију реализацију нам је условило кашњење израде пројектне документације, је потпуна реконструкција Улице Стевана Немање све до бензинске пумпе на излазу на обилазницу, коју желимо да уредимо тако да буде слична Улици краља Петра Првог, односно да добије урбан изглед са функцијом градске улице. У том пакету је и Улица Ђенерала Драже која такође треба да добије савременији изглед. Припремамо се и за реконструкцију најзначајнијих путних праваца према селима, тако да идуће године планирамо да у потпуности реконструишемо пут од шестог километра до центра Осиње, који је „жила куцавица“ за тај дио Дервенте.
Велики је број пројеката, и у граду и у селу, и када би их све наводили, овај празнични број Дервентског листа вјероватно не би био довољан да их све набројимо.
Неријетко појединци, махом из опозиционих редова, локалној управи упућују примједбу о неравномјерном улагању у градско и сеоско подручје. Како то коментаришете?
– То је тема која ме пратила кроз читаву предизборну кампању, а знам да је била базирана на то да ја као неко ко се родио и одрастао у граду нећу имати осјећај за село. Људи који су то причали заборавили су да сам ја у политици 20 година и да је мало људи у Дервенти који боље познају сеоски терен од мене, али и потребе људи који живе у селима. У овом мандату покушали су да направе политичку причу која апсолутно није тачна, а то доказује и анализа коју смо направили. Када упоредимо пројекте који су завршени, оне који су у току и оне за које је завршена јавна набавка, отприлике је у градско подручје уложено 54 одсто, а у села 46 одсто средстава. Скоро 4,5 милиона ће бити уложено у инфраструктуру у руралном подручју, односно путеве, водовод, расвјету и друштвене домове. Жеља нам је да људи који живе у селу имају готово идентичне услове као њихови суграђани из градског подручја и када буде завршен овај инвестициони циклус, сви који живе у селима ће засигурно то увидјети.
Град је и даље финансијски стабилан, са рекордним буџетом већим од 46 милиона марака, што је дало простор и за увећање исплата и давања студентима, новорођеним бебама и другим. Које категорије и пројекти ће бити у фокусу управе при доношењу буџета за 2027. годину?
– Дервента је потпуно финансијски стабилна без фенинга дуговања ни према било којој категорији, нити извођачу радова. И идуће године фокус ће бити на демографској политици, односно помоћи младима и породицама кроз субвенције и додјелу бесплатних плацева. Ових дана ће бити расписан први конкурс за додјелу десет плацева младим брачним паровима, а идуће године план је да број бесплатних плацева повећамо на 20 или 30. Такође, ових дана разговарамо и о повећању средстава за нове бизнисе, односно „старт – ап“, и сигуран сам да ће бити утростручен износ за ову врсту подршке младима. Преговарамо и са банкама о суфинансирању каматне стопе на стамбене кредите, такође младима, који ће уз подршку Владе и кредите Инвестиционо – развојне банке имати заиста добре услове.
Наставићемо и идуће године улагати у инфраструктуру и заиста ми је веома важно да се добро разумијем са Владом која је подржала готово двије трећине овогодишњих улагања у Дервенту.
Интензивирано је ширење пословних зона. Који су ефекти?
– Управо ових дана једна аустријска фирма би требало да почне са радом, али оно што нам се дешава јесте да имамо мањак простора и мањак радника. Проблем недостатка радника привредници надомјештају запошљавањем радне снаге из других градова, а ми смо на недостатак простора реаговали формирањем нове пословне зоне са 53 парцеле које ћемо идуће године почети да уређујемо и дајемо привредницима на коришћење.
Када ће бити завршена Спомен – соба? Њено уређење се прилично одужило.
– Спомен – соба је пројекат који у финансијском смислу није велики, али има огроман значај за културу сјећања на људе и догађаје који су утемељили и обликовали Републику Српску и Дервенту у њој. Изградња и опремање је у завршној фази, односно остало је још да набавимо технику и унесемо експонате. Такође, донијећемо и одлуку о моделу управљања и он мора бити такав да тај простор и садржај у њему увијек буде доступан. Вјерујем да ћемо, на крају, сви бити задовољни функцијом и изгледом овог објекта.
Ова година је изборна. Која су Ваша очекивања као предсједника Градског одбора СНСД-а и какав утицај избора очекујете на Дервенту?
– Изборне године су увијек специфичне, а ја у првом реду желим да избори прођу у најбољем реду, као и изборна кампања, те да Дервенћани имају могућност да своје ставове и опредјељења искажу без икаквог ометања. Као предсједник Градског одбора СНСД-а борићу се да људима покажем колико нам значи сарадња са актуелном власти у Републици Српској, која се огледа кроз огроман број пројеката. Мислим да би у смислу конекције између локалне власти и оне на нивоу Републике за Дервенту најбоље било да на власти остану опције које сада чине власт и сматрам да то и заслужују. Јасно ми је да није лако партији која је 20 година на власти, јер носи терет очекивања и жеље народа за промјеном, али за све те године донесено је много квалитетних закона и рјешења којима су обухваћене бројне категорије уз велика и значајна улагања. За Дервенту би најбоље било да и даље остане ова добра сарадња са Бањалуком, односно институцијама Републике Српске.
Укрина и паркови
У овај разговор „укључили“ смо и умјетну интелигенцију, а једно од питања које је „ChatGPT“ предложио је: Постоји ли пројекат који је Вама лично посебно важан и који бисте вољели да буде завршен током овог мандата?
– Волио бих да комплетно уредимо корито Укрине. У фази смо добијања пројектне документације како би бетонске утврде претворили у квалитетне камене утврде, а циљ је и да завршимо и други дио парк „9. јануар“ који ће са парком код базена бити повезан пјешачким мостом. Уз уређен Стари мост, тај простор ће онда добити фантастичан изглед и биће мјесто окупљања људи уз ријеку. То можда није најважнији пројекат за Дервенту, али ће створити једну потпуно нову слику града.