Прије 33 године, 4. јула 1992. године, у Дервенти су престали да постоје логори, прогони становништва и ратни сукоби, а живот је поново почео да тече у слободи. Погинулим борцима Војске Републике Српске и свима другима који су удахнули нови живот граду данас је одата почаст.
Окупација Дервенте трајала је око три мјесеца, током којих је већи дио српског становништва протјеран, а они који нису жељели или могли да напусте своје домове, осјетили су сав ужас заробљеништва. Операције за ослобођење, Војска РС је започела 26. јуна, а 4. јула слободним је проглашен административни центар тадашње општине. Институције су потом постепено почеле да функционишту, а становништво да изнова гради своје животе.
У част свим погинулим и умрлим борцима Војске РС данас је испред Централног спомен – обиљежја служен помен, а градоначелник Игор Жунић рекао је да је 4. јул један од најважнијих дана за Дервенту, дан када се славе слобода, мир, суживот.
– На данашњи дан у Дервенту је дошла слобода, не само за српски народ, већ и за све друге народе који могу у миру да живе у овом граду. Окупација Дервенте је донијела велике страхоте, страдња и рушења. У то вријеме неке војске и паравојске, и регуларна војска Хрватске, ушли су на ове просторе покушавајући да остваре план који су замислили, да окупирају ову територију – рекао је Жунић додавши да у Дервенти слободно и у миру могу да раде и живе сви који овај град доживљавају својим.
– Дервента је од најпорушенијег града постала мјесто које је лијепо, пристојно за живот, а наша је жеља да га што више развијамо. Ми јесмо центар привреде, а у будућности желимо да будемо и центар друштвеног, културног и спортског живота и центар регије. Људи који живе овдје су способни и вриједни домаћини – рекао је Жунић.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић нагласио је да су борбе за ослобађање Дервенте почеле практично оног дана када је и окупирана, крајем марта и почетом априла.
– Формално су операције за ослобођење града почеле 26. јуна, када је издата наредба да се јединице ВРС групишу. Од тог дана до 4. јула на градском подручју у борбама је погинуло 47 бораца. У периоду окупације Дервента је била подручје на којим су на сцени били најгори облици људског понашања, када су људи затварани и над њима су вршене различите тортуре, а 4. јула 1992. године стигла је слобода и све је то престало – рекао је Вујичић.
У борбама за ослобођење града, као припадник 27. моторизоване бригаде, учествовао је Младен Црљић.
– У ноћи 3. јула имали смо припремну акцију и тада донесена одлука комнаде да се уђе у град. Моја чета у другом батаљону је имала правац Џелињак – Дом ЈНА и око 11 часова ушли смо у центар града. У Дому војске смо видјели каква су злодјела чињена над заробљеницима – рекао је Црљић, а припадник другог батаљона 27. моторизоване бригаде Младен Тодорић казао је да је Дервента 4. јула 1992. године била разрушена и пуста.
– Водила нас је жеља да ослободимо свој народ, да сачувамо своју нејач и у томе смо успјели. Дервента је данас дом свих људи. Најзаслужнији за слободу су погинули којим се данас поклањамо – рекао је Тодорић.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић нагласио је да се логораши и дан данас сјећају дана када је град ослобођен.
– Ми логорши који смо били у логорима Рабић и Дом ЈНА, сјећамо се 4. јула, јер су нас тада премјештали у друге логоре у Поље, Жеравац, па даље ка Славонском Броду – рекао је Кнежевић.
Одавајући пошту погинулим борцима, вијенце на спомен – обиљежје положили су градоначелник Игор Жунић и замјеник градоначелника Славен Гојковић, предсједник Скупштине града Синиша Јефтић, представници републичке и Градске борачке организације, а руже страдалим прислужили су припадници Инжињеријског батаљона у Касарни „Здравко Челар“, делегација Полицијске станице, чланови групе „Аркобалено“ из братског града Пинерола, делегације Удружења „Ветерани Републике Српске“ и Организације старјешина ВРС, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Удружења ратних заробљеника, Удружења Чета војне полиције 27. бригаде, Градски одбор СУБНОР-а и Удружења Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС.
Цвијеће су положиле и делегације борачких организација из Брода, Козарске Дубице, Пелагићева, Шамца и Петрова, те представници политичких партија СНСД, СДС, СП, Уједињена Српска, и НДП.
Послије помена, у Центру за културу приређен је пријем.
