ИЗДВОЈЕНОНовости

Дервента прије 33 године продисала у миру, слободи и суживоту

Прије 33 године, 4. јула 1992. године, у Дервенти су престали да постоје логори, прогони становништва и ратни сукоби, а живот је поново почео да тече у слободи. Погинулим борцима Војске Републике Српске и свима другима који су удахнули нови живот граду данас је одата почаст.

Окупација Дервенте трајала је око три мјесеца, током којих је већи дио српског становништва протјеран, а они који нису жељели или могли да напусте своје домове, осјетили су сав ужас заробљеништва. Операције за ослобођење, Војска РС је започела 26. јуна, а 4. јула слободним је проглашен административни центар тадашње општине. Институције су потом постепено почеле да функционишту, а становништво да изнова гради своје животе.

У част свим погинулим и умрлим борцима Војске РС данас је испред Централног спомен – обиљежја служен помен, а градоначелник Игор Жунић рекао је да је 4. јул један од најважнијих дана за Дервенту, дан када се славе слобода, мир, суживот. 

– На данашњи дан у Дервенту је дошла слобода, не само за српски народ, већ и за све друге народе који могу у миру да живе у овом граду. Окупација Дервенте је донијела велике страхоте, страдња и рушења. У то вријеме неке војске и паравојске, и регуларна војска Хрватске, ушли су на ове просторе покушавајући да остваре план који су замислили, да окупирају ову територију – рекао је Жунић додавши да у Дервенти слободно и у миру могу да раде и живе сви који овај град доживљавају својим.

– Дервента је од најпорушенијег града постала мјесто које је лијепо, пристојно за живот, а наша је жеља да га што више развијамо. Ми јесмо центар привреде, а у будућности желимо да будемо и центар друштвеног, културног и спортског живота и центар регије. Људи који живе овдје су способни и вриједни домаћини – рекао је Жунић.

Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић нагласио је да су борбе за ослобађање Дервенте почеле практично оног дана када је и окупирана, крајем марта и почетом априла.

– Формално су операције за ослобођење града почеле 26. јуна, када је издата наредба да се јединице ВРС групишу. Од тог дана до 4. јула на градском подручју у борбама је погинуло 47 бораца. У периоду окупације Дервента је била подручје на којим су на сцени били најгори облици људског понашања, када су људи затварани и над њима су вршене различите тортуре, а 4. јула 1992. године стигла је слобода и све је то престало – рекао је Вујичић.

У борбама за ослобођење града, као припадник 27. моторизоване бригаде, учествовао је Младен Црљић.

– У ноћи 3. јула имали смо припремну акцију и тада донесена одлука комнаде да се уђе у град. Моја чета у другом батаљону је имала правац Џелињак – Дом ЈНА и око 11 часова ушли смо у центар града. У Дому војске смо видјели каква су злодјела чињена над заробљеницима – рекао је Црљић, а припадник другог батаљона 27. моторизоване бригаде  Младен Тодорић казао је да је Дервента 4. јула 1992. године била разрушена и пуста. 

– Водила нас је жеља да ослободимо свој народ, да сачувамо своју нејач и у томе смо успјели. Дервента је данас дом свих људи. Најзаслужнији за слободу су погинули којим се данас поклањамо – рекао је Тодорић.  

Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић нагласио је да се логораши и дан данас сјећају дана када је град ослобођен.

– Ми логорши који смо били у логорима Рабић и Дом ЈНА, сјећамо се 4. јула, јер су нас тада премјештали у друге логоре у Поље, Жеравац, па даље ка Славонском Броду – рекао је Кнежевић.

Одавајући пошту погинулим борцима, вијенце на спомен – обиљежје положили су градоначелник Игор Жунић и замјеник градоначелника Славен Гојковић, предсједник Скупштине града Синиша Јефтић, представници републичке и Градске борачке организације, а руже страдалим прислужили су припадници Инжињеријског батаљона у Касарни „Здравко Челар“, делегација Полицијске станице, чланови групе „Аркобалено“ из братског града Пинерола, делегације Удружења „Ветерани Републике Српске“ и Организације старјешина ВРС, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Удружења ратних заробљеника, Удружења Чета војне полиције 27. бригаде,  Градски одбор СУБНОР-а и Удружења Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС.

Цвијеће су положиле и делегације борачких организација из Брода, Козарске Дубице, Пелагићева, Шамца и Петрова, те представници политичких партија СНСД, СДС, СП, Уједињена Српска, и НДП.

Послије помена, у Центру за културу приређен је пријем.

Related posts

Дежурне службе заслужују посебну пажњу

Derventski List

Oбиљежен прелазак
моста 1992. године

Derventski List

Дервентски вашар на листи културног насљеђа Српске

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još