Током готово стотину дана окупације, српско становништво Дервенте је протјерано са својих огњишта, недужни и људи који су обукли униформе да заштите свој народ и територију су страдали, а они који су вјеровали у људскост заробљени су и звјерски мучени. Када је 4. јула 1992. године град коначно ослобођен, у Дервенту се поново уселила нада и живот је могао да се настави.
Дан ослобођења у Одбрамбено – отаџбинском рату обиљежен је данас исказивањем пијетета према борцима Војске Републике Српске којим је ратни вихор узео животе, војницима који су изгубили дијелове тијела, Дервенћанима који никада више нису видјели своје најмилије. У присуство градских званичника, руководства Борачке организације РС и града, те суграђана, испред Централног спомен – обиљежја служен је помен.
Градоначелник Игор Жунић изјавио је да је сваким даном све љепша Дервента споменик свима који су за њу и слободу дали своје животе.
– Они који су прије 34 донијели слободу, али сваки човјек који је положио свој живот, заслужује да га се сјећамо. Иако им почаст одајемо испред овог великог Централног спомен – обиљежја, њихов споменик је, ипак, Дервента која се развија, расте и сваким даном је љепше мјесто за живот. И баш такву Дервенту треба да оставимо у аманет – рекао је градоначелник.
На догађаје који су претходили ослобођењу Дервенте подсјетио је предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић.
– Административно сједиште града било је окупирано стотињак дана, од почетка априла до почетка јула, а операције за ослобођење почеле су 26. јуна. Према подацима који су нам сада доступни, у тих неколико дана, на подручју Дервенте погинуло је 47 српских војника, а међу њима је био и командант 27. бригаде, пуковник Триво Вујић, који је погинуо 30. јуна. Уже градско подручје ослобођено је 4. јула, а добар дио територије остао је окупиран још неко вријеме. Коначно, цијело подручје Дервенте ослобођено је крајем септембра, савладавањем непријатељских линија одбране на Ободном каналу – казао је Вујичић додавши да су касарна и простор око ње, који никада нису допали у непријатељске руке, били значајно предност приликом операција за ослобођење града.
Милован Гагић испред Борачке организације Републике Српске нагласио је да је правовремено организовање ослобођења Дервенте условило много мањи број жртава него у другим мјестима.
– Доказ су Братунац и Подриње. Они су одуговлачили и чекали, и данас нажалост, имамо биланс од 3.267 погинулих цивила и бораца на том подручју – казао је Гагић истичући да је нечувено што налогодавци и кривци за све угашене животе и даље слободно шетају.
На линији ослобођења Дервенте био је и тадашњи командант батаљона Пантелија Ћургуз из Козарске Дубице.
– Имао сам ту част да будем командант 2. батаљона на главном правцу напада Цер – Модран – Рабић – Дервента и свједок сам тешких и исцрпљујућих борби. Тада, са своје 32 године био сам међу најстаријим борцима, али могу да кажем да су они млађи били неустрашиви и одлучни – казао је Ћургуз, док се предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић присјетио дана које је провео у заточеништву у тадашњем Дому ЈНА, логору на Рабићу и напослијетку у Славонском Беоду.
– Провео сам три мјесеца у заробљеништву и у том периоду смршао сам 48 килограма. Поред тога што нисмо добијали храну, мучени смо на најстрашније начине. Скоро сваки дан су ме прозивали да иступим, клекенем и прислоним себи пиштољ на чело и повучем обарач. Ни сам не знам како сам то преживио, ни психички ни физички, али други, на жалост, нису били те среће – испричао је Кнежевић додавши да се недавно појавила нада и могућност да налогодавци за мучење заробљеника буду кажњени.
– Нама су се најавили амерички тужиоци који ће овог мјесеца стићи у Дервенту са колегама из Сарајева и саслушаће свједоке ратних страхота – додао је Кнежевић, а учесник ратних дејстава у ослобођењу Дервенте био је и Радован Ђукић.
– Напустио сам посао у Аустрији како бих се борио. За слободу сам дао десну ногу и није ми жао. Све бих поновио – додао је Ђукић.
Почаст погинулим, полагањем вијенаца на Централно – спомен обиљежје поклонили су се градоначелник Игор Жунић, предсједник Скупштине града Синиша Јефтић и делегације Борачке организације РС и Градске борачке организације, те Трећег пјешадијског (Република Српска) пука. У име Народне скупштине Републике Српске ружу је прислужио народни посланик Денис Пијетловић, делегације касарне „Здравко Челар“ и Полицијске станице, као и Удружења Ветерани РС и Организација старјешина Војске РС, Удружења ратних заробљеника, Удружење чета војне полиције, Удружење „Вукови са Вучијака“ и Општинска борачка организација Козарске Дубице.
Погинулим борцима поштовање су исказали и представници политичких партија СНСД, СДС, СП, УС, ПДП и НДП.
Послије помена уприличен је пријем у Центру за културу уз пригодан програм који су припремили полазници „Театра Дервента“.
