Дервента је постала живља, атрактивнија, са више дешавања која су посјећена и јасно је да се људи постепено више окупљају. То и јесте био један од фокуса мог предизборног програма, а у том правцу наставићемo и даље да развијамо град. Уз то, настављамо да радимо и градимо.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Игор Жунић са којим смо поводом Дана града, резимирали период између двије Велике Госпојине, те настојали да од њега сазнамо шта је то чему ће грађани свједочити у наредном периоду.
Великогоспојински дани су празнични дани у Дервенти, али и орјентир за многе животе области, а између осталог и прилика за резимирање зацртаних планова и започетих послова. Како Вама изгледа Дервента ове Велике Госпојине у односу на лањску?
– Јасно је да Дервента има континуитет и политика и развоја, али и погледа на буџет, инвестиције, привреду и социјалне категорије, па је и све оно што започео бивши градоначелник настављено. Ипак, неке области смо надоградили, првенствено друштвени амбијент.
Град је несумњиво живљи, улице пуније, манифестација посјећеније. То значи да „рецепт“ који градска администрација са установама примјењује, Дервенћанима прија.
– Да, Дервента је постала живља, атрактивнија, са више дешавања која су посјећена и јасно је да се људи постепено више окупљају. То и јесте био један од фокуса мог предизборног програма, а у том правцу наставићем и даље да развијамо град.
Позитивни примјери промјена јасно су видљиви, а понајвише у инфраструктури. Јесте ли задовољни динамиком реализације зацртаних планова?
– Настављамо да радимо и градимо. Поред километара нових тротоара и улица, завршавамо полако и велики пројекат који је започела претходна управа, а то је канализациона мрежа у Омерагићима и Новом насељу. Ускоро ће канализацију добити и Улица 1. маја, за ове радове је изабран извођач, и то ће бити основ за полагање канализационе мреже у Вуковарској улици и за завршетак тротоара у Улици 1. маја.
Осим тога, базирали смо се и на естетско уређење града, од нових фасада до пројеката уређења које смо реализовали заједно са грађанима. Ове године смо започели реализацију бројних планских докумената, прије свега мислим на стратегију развоја Дервенте и старатешких докумената из области урбанизма. Тренутно имамо покренуту измјену 20 регулационих планова, од чега је њих 16 иницирала управа, а остало су приватне инцијативе, и у наредних годину – двије посветићемо се озбиљном планирању. При томе мислим на планирање нових грађевинских зона, али и осмишљавању додатних изалаза из града, нових улица и алеја. Започели смо много пројеката, међу којима је уређење ријеке Укрине, односно изградња утврда и преливних брана, које ће ријешити проблеме у регулисаном току ријеке. Настављамо и пројекат повезивања два парка, односно завршавамо реконструкцију парка поред базена и рјешавамо имовинске односе с друге стране Укрине, на зеленој површини у Омладинској улици, која ће такође бити претворена у парк. На концу ће та два парка бити повезана пјешачким мостом преко Укрине и то ће, заједно са уређењем ријеке, дати потпуно нову функцију том дијелу града.
Поред пројеката у граду, настављамо да унапрјеђујемо услове у сеоском подручју. Ових дана би требало да распишемо тендер вриједан око 600.000 марака за изградњу нових путева, а предвидјели смо и 100.000 КМ за реконструкцију више дионица. За сеоско подручје, али и читав град, посебно је значајан завршетак изградње потисног цјевовода Томасово брдо вриједног 230.000 марака и већ ове године показала се његова оправданост, јер и у условима велике суше нисмо имали проблема са водоснабдијевањем.
За који дан ближи се почетак школске године, а за родитеље ученика ОШ „Никола Тесла“ главно питање јесте када ће се дјеца вратити у овај објекат?
– У сталној смо комуникацији са извођачем радова и надзорним органом са републичког нивоа, те са Заводом за заштиту споменика, а познато је да је објекат ОШ „Никола Тесла“ под заштитом. Управо због те чињенице, радови теку спорије, али то се и очекивало за објекат стар готово 130 година. Ја сам задовољан динамиком, послови у унутрашњости се полако приводе крају, и то радови на електро и водо инсталацијама и гријању. Осим тога, завршавају се и радови на подовима, а упоредо с тим у завршној фази су и радови на крову и изградња лифта. Очекујем да до Нове године буду завршени основни радови, а при томе мислим и на постављање фасаде и расвјете, те послове у унутрашњости. У току је и набавка намјештаја и опреме, која ће у учионицама и кабинетима, али и фискултурној сали бити најсавременија. Иако наизглед ОШ „Никола Тесла“, као један од симбола града, стоји онаква каква је била, ова школа ће послије реконструкције бити потпуно нова. Сигуран сам да ће када послови буду завршени ова школа и у естетском и у функционалном смислу служити на понос свима нама, а такође очекујем и да врло брзо поново у њој видимо ученике.
Свједоци смо и радова у вртићу „Трол“ којим ће ова предшколска установа бити проширена. Имате ли за овај пројекат оквирну процјену када ће послови бити завршени? Најављена је и изградња паркинга и бољи приступ вртићу?
– Грађевински дио послова, када се ради о новом дијелу вртића, је завршен, а ових дана је асфалтиран и плато између старог и новог објекта. Предстоји нам изградња два паркинга којим ћемо добити до 35 нових паркинг мјеста уз сам вртић, а потом и уређење зелених површина. Планирамо и потпуну реконструкцију крова на старом објекту, с обзиром да се ради о кровној конструкцији која је грађена 1997. године и дотрајала је. Процедура јавне набавке је при крају и надам се скором почетку и ових радова.
Очекујем да дјеца у нови дио вртића уђу крајем октобра, али остаје нам проблем недостатка мјеста, јер ће на чекању остати око 150 дјеце. Због тога идуће године планирамо пројектовање још једног објекта вртића, који би био издвојена јединица јавне предшколске установе „Трол“ и да тражимо начин за финансирање изградње.
Иако је Градска управа транспаретна у погледу својих планова, можете ли нашим читаоцима открити који су то послови који се припремају за наредни период?
– Настављамо и планирани пројекат реконструкције Центра на културу, једне од установа која нам је у фокусу, због свог значаја за манифестације и уопште развој културе. Осим рјешавања проблема са кровом објекта, грађевински дио послова односиће се и на изградњу галерије и уређење других простора за на спрату, те изградњу новог, модерног озвучења и расвјете. За ове радове имамо обећање да ће Влада издвоји 700.000 марака.
Када се ради о Спортском центру, настављамо са планом проширења објекта за 500 квадрата, које ће омогућити додатно проширење од још 500 квадрата у подруму дворане. Очекујем да тендер за овај пројекат буде расписан за 15-так дана, а 500.000 марака од предсједника РС је оперативно.
Један од најважнијих инфраструктурних пројеката у овом мандата биће и изградња улице од бензинске пумпе „Ина“ према Гаковцу и због тога смо покренули измјену три регулациона плана. Плански документи за овај пројекат су међу приоритетима, јер ће изградња те улице отворити простор за грађење и даће посебан замах развоју града и бољој функционалности. Када говоримо о инфраструктурној функционалности града, покренули смо и пројектовање реконструкције Улице 1. маја која је важна „жила куцавица“ и жеља нам је да она умјесто изгледа магистрале добије изглед градске улице са другачијом расвјетом, тротоаром и дрворедом. Она би требало да личи на Улицу краља Петра што ће дати потпуно изглед том дијелу града.
Важно је да нагласим, да је наше опредјељење да побољшамо и примарну здравствену заштиту, и у том погледу одлучили смо се за значајна улагања у Дом здравља. Ускоро ће почети реконструкција Службе хитне помоћи која ће убудуће имати 14 просторија и савремену опрему, те неку врсту стационара. Уз то, набавили смо и два нова возила за ову службу, а идуће године планирамо да набавимо још једно. Овој здравственој установи однедавно је на располагању и возило за превоз дијализних пацијената чију набавку је подржао град. Завршен је и пројекат вањског уређења објекта и изградње нових паркинга, а идуће године за те радови издвојићемо око 500.000 марака.
Такође, фокусирани смо и на нове елементе у Дому здравља, прије свега мислим на првентивну здравствену заштиту и нову санитарну службу, док са руководством ове установе и Министарством здравља и социјалне заштите разговарамо о могућности увођења нових услуга.
Настојимо и да кроз већа издвајања унаприједимо социјалну заштиту становника, а идуће године разговараћемо са свим заинтересованим о томе која су то права која можемо додатно унаприједити и тиме појединим категоријама олакшати свакодневицу. Размишљамо и о покретању једне врсте патронаже, која не би била стриктно наслоњена на Дом здравља, већ би служила за бригу о старијим људима и рјешавања њихових потреба које не могу сами да обаве, попут плаћања рачуна и слично. Овај приједлог ћу изнијети и одборницима како би заједно пронашли рјешење.
Шта бисте поручили суграђанима поводом Дана града и Велике Госпојине?
– У срцима свих Дервенћана празник посвећен Великој Госпојини заузима посебно мјесто и изазива посебне емоције. Тог дана се окупљамо, показујемо јединство и слогу, некако осјећамо да нас Велика Госпојина повезује. Заједно ћемо бити у нашој цркви на литургији и у свечаној литији, заједно ћемо одати почаст погинулим борцима, а на свечаној сједници Скупштине града подсјетићемо на све наше домете и успјехе и наградити заслужне, преломићемо славски хљеб и угостити наше пријатеље. Знам да ће се људи окупити и дружити и у многим дервентским домовима, а на крају сви ћемо на Вашар. И управо то окупљање, јединство и заједништво треба да његујемо и јачамо, јер само окупљени око наших светиња и добрих идеја можемо да одговоримо на изазове којих, нажалост, има у изобиљу, а биће их још. Нека нам је срећна Велика Госпојина!
Сарадња са грађанима
Иако је сарадња са грађанима, такорећи, у опису посла и градоначелника и Градске управе, сматрате ли да је она задовољавајућа?
– Човјек сам који не бјежи од критика, сугестија и нових идеја и од својих сарадника тражим да буду отворени. Приоритет је поштивање свих законских оквира, а потом комуникација и отвореност према грађанима и сматрам да су Дервенћани то препознали. Свјестан сам тога да је важно слушати шта грађани поручују и прихватити критику и добро је изанализирати и покушати урадити све оно што грађани очекују. Моји сарадници и ја трудимо се да радимо и да будемо на услузи и да сву своју енергију уложимо у рјешавање питања и проблема које суграђани имају.
Музичка школа
Докле се стигло са оснивањем Музичке школе?
– Завршили смо елаборат о оснивању школе и он ће у септембру бити представљен Влади и очекујем да одлука о њеном оснивању буде донесена у октобру. План је да у септембру 2026. године Музичка школа у Дервенти почне да ради као посебна образовна установа. Она ће бити смјештена у некадашњој згради комитета, која ће бити реконстрисана и мислим да ће задовољити потребу за музичким образовањем садашњих 150 ученика. За будућност, планирано је и отварање нових одсјека, односно школовање на новим инструментима, што ће проширити и укупан број ђака.