Свједок страдања српског народа у Јасеновцу и један од преживјелих актера догађаја који су утиснули црну мрљу на читав 20. вијек, Василије Каран, данас је у Дервенти пренио своја сјећања и свједочанства о трагедијама мјештана Поткозарја.
Велику салу Центра за културу испунили су ученици Средњошколског центра „Михајло Пупин“ којим је живи свједок јасеновачких злочина говорио о ономе о чему су читали у уџбеницима.
– Ја сам онај осмогодишњи дјечак који је лутао Козаром без родитеља. Побјегао сам из колоне која је водила у Јасеновац и тамо су ми умрли двогодишња сестра и отац, а мајка и два брата су преживјели, али су гладовали у логору и подносили муке. За то вријеме ја сам лутао планином, гладан, шугав и подеран. Када сам отишао у заробљеништво у Славонију, видљиво је било да сам подивљао – рекао је Каран додавши да је по доласку слободе једини излаз био да свој живот преточи на папир.
– Морао сам да од заборава отмем епопеју своје Козаре и свог села. Написао сам 43 збирке пјесама и прозе и седам драмских дјела, а да би залијечио своје ране и душу пишем и хумор – казао је Каран додавши да је у Поткозарју је 52 одсто становништва убијено, а њихови домови претворени у згаришта.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формиран је августа 1941. године.
У злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 дјеце.
