На ратишту код Власенице, у рејону села Церска, 9. марта 1993. године, погинуло је 15 припадника другог батаљона 327. бригаде, а тим поводом чланови породица погинулих, њихови саборци, те делегације Градске борачке организације Дервента и градоначелник Игор Жунић присуствовали су помену који је данас у Власеници служен за њихове душе.
Обиљежавање 33. годишњице страдања припадника Другог батаљона почело је посјетом спомен – соби, а настављено полагањем вијенаца испред централног споменика погинулим борцима.
У цркви Светих апостола Петра и Павла служен је помен, а потом положени вијенци и цвијеће на спомен – плочу подигнуту у част погинулих бораца из Дервенте.
Предсједник дервентске Градске борачке организације Чедо Вујичић рекао је да су Дервенћани страдали недалеко од Власенице бранећи српски народ, земљу и нејач од непријатеља.
-Нажалост 15 њих је оставило животе у брдима Власенице, али та веза која је искована у тада тешким тренуцима је тако чврста да и данас не попушта. Ми сваке године долазимо овдје и срећни смо што је Власеница један миран и пристојан градић који из године у годину напредује. Видимо да се овдје његују тековине Одбрамбено – отаџбинског рата и да људи у Власеници умију да цијене оне који су очували и донијели слободу – рекао је Вујичић подсјећајући да су Дервенћани у Власеницу дошли 14. фебруара 1992. године, да се након 23 дана догодио напад непријатељских снага који је одбијен и сачувана је територија и становништво на овом подручју.
Градоначелник Игор Жунић рекао је да је данас у Власеници тужан дан када се сјећамо 15 погинулих Дервенћана, а истовремено и дан поноса за све који његују сјећање на велике људе и Републику Српску.
-Ми из Дервенте имамо велико поштовање према тим људима и велико поштовање према нашим пријатељима и браћи из Власенице. Гледајући ову спомен – собу и све што је на сликама човјек мора да осјети неку врсту поноса, али и велику тугу према изгубљеним животима. Ако се будемо ми сјећали њих и то сјећање будемо ширили на млађе генерације они никада неће бити заборављени – рекао је Жунић наглашавајући потребу свих да никада не дозволе да падне у заборав њихова жртва.
Начелник општине Власница Мирослав Краљевић рекао је да су се навршиле 33 године од када су српска браћа из Дервенте дошла да помогну српском народу Власенице.
-Они су страдали на један јуначки и храбар начин. Овдје смо да одамо почаст и поштовање према свима који су дали оно што је најдрагоцјеније – живот. Сјећамо се тешких дана и времена у којем је живјео српски народ и који је био нападнут са свих страна. Успјели смо да се одбранимо, јер смо били добро организовани и имали смо циљ да сачувамо Републику Српску која је створена у мирнодопским условима – рекао је Краљевић, док је предсједник Борачке организације Власеница Миле Симанић истакао да су борци из Дервенте на апел Власенице дошли да помогну и да њихова дјела и данас живе међу грађанима Власенице.
-Није био проблем хоће ли доћи, већ само колико их је требало да дође. Резултат ове борбе је био жила куцавица наше општине, јер то је била саобраћајница Власеница – Зворник. Ослобађајући ту саобраћајницу ми смо направили најбржи и најкраћи пут нашој привреди и људима који су ишли ка Србији и сарађивали. Дервенћани су звјерски убијени – рекао је Симанић.
Дервенћанка Сања Давидовић 1993. године на власеничком ратишту остала је без оца Слободана који је тада имао 35 година.
-Долазим сваке године са своје три кћерке и мајком, а значи нам пуно овај дан. Оца нисам запамтила имала сам само три године када је погинуо – казала је Давидовића.
Погинули Дервенћани
Припадници Другог батаљона 327. бригаде који су страдали у рејону Церске су Јанко Марић, Слободан Давидовић, Жељко Дујаковић, Борко Новић, Милош Миланковић, Митар Поповић, Мирко Давидовић, Мирсад Мујачић, Миладин Удовичић, Недељко Ђекић, Петар Чолић, Расим Мехмедовић, Дражен Бојанић, Винко Демировић и Недељко Драгојловић.
