Некадашњег припадника Хрватског вијећа одбране Дејана Тошића Окружни суд у Добоју осудио је данас на три године и шест мјесеци затвора за злочине над српским цивилима који су током посљедњег рата били заробљени у некадашњем Дому ЈНА и логору у бившем складишту на Рабићу у Дервенти.
Првостепеном пресудом Тошић је осуђен да је као припадник 103. бригаде ХВО у Дервенти од априла до краја јуна 1992. године нарушавао тјелесни интегритет, нечовјечно поступао, те застрашивао затворене цивиле српске националности, који нису били војно ангажовани, нити су учествовали у војним операцијама
Предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић нагласио је да логораши никако не могу бити задовољни висином казне, али да је значајно да је пресудом потврђено да су припадници ХВО-а одговорни за злочине на подручју Дервенте.
– За све оно што је Тошић чинио српским заробљеницима ова пресуда ни приближно није довољна и ми смо и приликом изрицања пресуде исказали своје незадовољство. Он се чак у судници и смијао – рекао је Кнежевић, а свој исказ током суђења дао је Остоја Шарчевић.
– У Дому ЈНА сам провео само један дан, али и то је било довољно да запамтим да нас је Тошић ударао све. Мени је чизмом сломио зуб и када сам од ударца завршио на поду, наредио ми је да лижем своју крв. Из све снаге је заробљенике ударао војничким чизмама, пушком, летвом и бичем. Све је то радио својевољно. Азра Башић нас је питала: „Зашто нисте као он? Побјегао је из четничке војске“ – испричао је Шарчевић присјећајући се да су га други војници звали „Србијанац“.
Иако је прошло 33 године од злоставањања Марко Нинковић добро се сјећа кроз шта су пролазили српски затвореници у близини Дејана Тошића.
– Био је момак у црној униформи и војним чизмама и најприје посматрао како нас други туку, а када су они завршили своје иживљавање над нама, рекао је: „Сада ћете видјети како Србин удара“. Касније се представио као Дејан Тошић „Србијанац“. Ударао нас је бичем са неким додацим – казао је рекао је Нинковић истичући да су заробљеници у Дому ЈНА били приморавани да једу југословенске динаре натопљене крвљу.
– Сјећам се да су у мојој близни били и Станимир Пијетловић, Слободан Вукичевић, др Жељко Стајчић, Чедо Продић, Благоје Ђураш, Миле Кузмановића и других заробљеници који су мучени на најстрашније начине – казао је Нинковић.
Тошић се од 11. априла ове године налазио у притвору, гдје ће и остати до правоснажности пресуде.
Препознавање
Иако је од тортура које су доживјели логораши прошло више од 30 година, никада нису заборавили ликове својих џелата, па тако ни Дејана Тошића.
– Ишао сам на препознавање и било ми је понуђено десет слика које су биле нумерисане бројевима, а истог момента када сам угледао Тошићев лик препознао сам га. Све што нам је радио, радио је својевољно, нико га није присиљавао – рекао је Марко Нинковић.