Нема туге веће од оне за изгубљеним животом, а злочин над Србима са Чардака тугу је умножио 37 пута, створивши ране које су отворене већ 33 године.
У Спомен – комплексу „Чардак“ данас је служен помен за 37 убијених мјештана из овог насеља, жртве највећег злочина над Србима у Дервенти у протеклом рату
Напад на Чардак почео је 26. априла 1992. године у јутарњим часовима када су припадници регуларне хрватске војске и муслиманских паравојних формација на кућним праговима убијали мјештане српске националности. Њихова, али и тијела Срба убијених у логорима, бачена су у масовну гробницу пронадјену на мјесту данашњег Спомен – комплекса. Ту су пронађени посмртни остаци 19 мјештана, а тијела девет жртва пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Замјеник градоначелника Славен Гојковић рекао је да је данас тужан дан за насеље Чардак и Дервенту.
-Боримо се да истина изађе на видјело. На нам је да се сјећамо жртава, помажемо њиховим породицама и да никада не заборавимо шта се догодило, да његујемо културу сјећања – казао је Гојковић.
Незадовољство због непроцесуирања одговорних за почињене злочине ни приликом овогодишњег помена није крио предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић.
-На овом мјесту је била масовна гробница, гдје је регуларна војска Хрватске, потпомогнута паравојним муслиманским и хрватским формацијама, бацила тијела 19 Срба са Чардака. Друга масовна гробница је била на гробљу у Модрану са девет посмртних остатака – подсјетио је Кнежевић додајући да хорде зла на Васкрс 1992. године нису поштедјели ни дјецу, старије, ни жене.
-Срби су убијани на кућним праговима, не у борби. Срамота је за тужилаштво БиХ и Окружно тужилаштво у Добоју да још нико није осуђен за убиства читавих породица, бар по командној одговорности, јер се зна ко је командовао у то вријеме на подручју Чардака – казао је Кнежевић.
Славиша Ђураш послије крвавог пира злочинаца остао је без оца Благоја.
– Отац је Ђураша заробљен 26. априла на Чардаку одакле је спроведен у логор у Дом ЈНА, гдје је након мучења убијен. У Дому је тада било заробљено 35 мушкараца и око 50 жена и дјеце. Мушкарце су одвојили и затворили на спрат, а жене у подрум. Мучили су затворенике на разне начине, а када се отац успротивио, онда су га мучили и на крају га је Азра Башић убила – испричао је Ђураш, док је Душанка Марић на Васкрс остала без супруга.
-Ја сам са дјецом отишла на три – четири дана са Чардака, када су престала предузећа да раде, а супруг и убијен – казала је Марићева.
Тог 26. априла Остоја Шарчевић је заробљен.
-Из Дома ЈНА гдје сам преноћио, са другим логорашима пребачени смо у логор Рабић гдје сам провео 55 дана, након чега сам ишао на копање ровова на Томасово брдо одакле сам побјегао. Сви ти дсни били су испуњени невидјеним страхом – испричао је Шарчевића, а Бранислав Гостић је у насељу Гаковац изгубио ујака Жељка Лазаревића са осталим члановима породице.
-Иза њих нико остао није, све је пусто. Њих троје је убијено, као и двоје комшија који су били са њима. То је страшан злочин и неко мора да одговара за све то – казао је Гостић.
Правда за ове свирепе злочине до сада је стигла једино Азру Башић која је осудјена на 14 година затвора, а на шест мјесеци некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић, на двије године Нихад Хамзић Фриц, четири године затвора добио је Ивица Перковић Мунгос, пет година Есад Чавалић, а његов брат Дервиш пет и по година затвора.
На седам година осуђен је и Дамир Липовац, Харис Скелић на годину затвора, и то послије споразумог признања кривице, а Јуре Грубишић Гегало добио је годину затвора.
Након литургије у цркви Светог апостола Томе, данас су се сјенима чардачких мученика у Спомен – комплексу поклонили чланови њихових породица, у име Градске управе замјеник градоначелника Славен Гојковић, предсједник и потпредсједник Скупштине града Синиша Јефтић и Тања Билић, делегације Удружења ратних заробљеника, Градске борачке организације, Удружења „Ветерани Републике Српске“ и Организације старјешина ВРС и Удружења ратних војних инвалида.
Пошту страдалим одали су и представници Полицијске станице, те делегације политичких партија СНСД, СДС, СП, ДНС, УС, НДП и ПДП.
