У наредном периоду слиједе нам многи пројекти, што у области инфраструктуре, тако и у образовању, здравству, спорту, култури, водопривреди и другим сферама живота.
Изјавио је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Игор Жунић подијеливши са нама планове и истакнувши најважније пројекте који ће промијенти изглед града и највише утицати на свакодневицу Дервенћана.
– Град је у фази јавне набавке за послове који се односе на путну инфраструктуру у вриједности од скоро 1,5 милиона марака, а новац ће бити уложен и у град и у села – нагласио је градоначелник.
Иако је претпразнично вријеме и вјерници се припремају за највећи хришћански празник Васкрс, шта је то што Вас као градоначелника ових дана највише окупира?
– Мој посао захтијева да радим у интересу грађана и да испуним програм који сам представио, а који је за ове четири године прилично широк и градске службе и ја радимо готово даноноћно како би зацртано реализовали. Сматрам да грађани треба да знају да постоје јасне процедуре које је потребно испунити да би сваки пројекат био успјешно завршен, али исто тако морам да нагласим и да смо константно у засједању и на терену и да сваки посао који смо започели обављамо одговорно и посвећено. У наредном периоду слиједе нам многи пројекти, што у области инфраструктуре, те образовања, здравства, спорта, културе, водопривреде и других области. Осим тога, трудим се и да будем присутан на што већем броју манифестација, дијелом јер то и волим, а дијелом и како би подстакли једни друге да се окупљамо и да град у друштвеном смислу живи.
Дервента из дана у дан мијења своје наличје. Недавно сте најавили да ће у овој години били уложено девет милиона марака у инфраструктуру. О којим, конкретно, инвестицијама је ријеч?
-Да, најважнија улагања су тренутно она у инфраструктуру. Град је у фази јавне набавке за послове који се односе на путну инфраструктуру у вриједности од скоро 1,5 милиона марака, а новац ће бити уложен и у град и у села. Оно што бих издвојио као најзначајније, то су тротоари у Улици Гаврила Принципа, као и Улици Српске Војске, односно од скретања ка Омерагићима до раскрснице са магистралним путем, уз још неколико мањих тротоара у граду. Осим тога, у потпуности ћемо реконструисати Улицу Српске Војске до кружног тока на Ваги, а биће замијењена и комплетна јавна расвјета. Улица 1. маја у којој смо завршили изградњу канализације, имаће, како смо и планирали, тротоаре са обје стране коловоза уз нову расвјету, а та улица добиће и одређену врсту заштите за пјешаке.
Очекујемо и да буде завршена пројекта документација за реконструкцију улица 1. маја и Стевана Немање, све до бензинске пумпе „Кузмановић“ и то ће бити, такође, један од значајних пројеката како би та улица умјесто досадашње форме неке врсте магистрале добила изглед и функцију градске улице.
Посветили смо се и изградњи нових паркинга. Осим нових мјеста за паркирање поред вртића „Трол“, градићемо и нови паркинг код некадашње „Бокорове“ куће, а дио тендера који сам поменуо је и више мањих улица на којим су неопходне интервенције. Овом јавном набавком предвидјели смо и радове на 20 до 30 сеоских путева.
Морам да нагласим и да тренутно проводимо и значајне пројекте на замјени дотрајале водоводне мреже, и то у Поточанима, гдје ће послије ових радова коловоз бити поново асфалтиран. Послије тога, расписаћемо и јавни позив за избор извођача који ће замијенити водоводне цијеви у Омерагићима, а ово насеље, као и Поточани, добиће и реконструисану улицу.
Више од 150.000 КМ предвидјели смо за замјену јавне расвјете на више локација. Припремамо и пројекат изградње парка на простору уз Укрину, који је наставак парка „9. јануар“ и биће пјешачким мостом повезан са садашњим парком код базена. Када ријешимо питање имовинских односа на преосталом дијелу те зелене површине, ове године започећемо постављање контура за парк. Уз спортске терене које тренутно градимо у парку код базена, добићемо мјесто на којем ће грађани свих генерација моћи да проводе вријеме или га користе за рекреацију. Зими планирамо да у парку поставимо клизалиште. У протеклом периоду озбиљно се радило и на „озелењавању“ града, те је за мало више од годину, засађено готово 500 садница од којих се ни једна до сада није осушила и циљ нам је да град наставимо да „озелењујемо“.
Када говоримо о инвестицијама, изузетно важна је и тема заштите од поплава, чему смо свједочили и овог прољећа када је Укрина поново запријетила. Шта слиједи у најскорије вријеме када је ријеч о заштити од поплава?
– Са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и „Водама Српске“ договорили смо да очистимо и уредимо канале за које имамо пројектну документацију. Тиме ћемо у готово 95 одсто обезбиједити Дервенту од могућих поплава, чекајући велики пројекат, а мислим на исправљање корита Укрине, за који се надам да се нам новац бити одобрен од виших нивоа власти. Користим сваку прилику да презентујем да је за Дервенту ријеч о насушном пројекту.
Какви су планови када је ријеч о образовању? Судећи према тренутној фази радова, ближи се завршетак реконструкције објекта Основне школе „Никола Тесла“, а припрема се и простор за музичку школу.
-Проширење вртића смо завршили, а ОШ „Никола Тесла“ у реконструисаном објекту почиње са радом 1. септембра. У току су завршни унутрашњи радови и постављање фасаде и онда преостаје вањско уређење којем ћемо се посветити током љета, као и опремање школе најсавременијом опремом и намјештајем. Када је ријеч о музичкој школи, прилагођавамо некадашњу зграду комитета гдје ће ова школа од 1. септембра почети са радом. Радиће се и на објектима других основних школа. Обезбиједили смо новац, око 200.000 КМ, за изградњу топле везе у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи, а новац је спреман и за реконструкцију спортске дворане у ОШ „19. април“.
Улагаћемо и у боље услове у средњим школама и у том смислу припремамо се за набавку три ЦНЦ машине, глодалица, струг и роботска руку, за практичну наставу ученика који се образују у овим областима, а намјеравамо и да у потпуности реконструишемо простор за практичну наставу у Стручној и техничкој школи. Када тај простор уредимо, обезбиједићемо и нове машине на којима ће ученици имати праксу. Ова улагања имају још већи значај ако знамо важност повезаности образовања и привреде.
Радови слиједе и на још двије важне установе за град – Центру за културу и Спортском центру. За Центар за културу слиједи расписивање тендера за реконструкцију, а у Спортском центру почетак доградње.
-Кров Центра за културу прави озбиљан проблем, јер је прилично дотрајао, али захваљујући разумијевању Владе РС обезбијеђено је 700.000 КМ којим ће кров бити поново функционалан, а дио новца биће усмјерен за унутрашњост. Радови ће обухватити читав објекат, с тим да ће на спрату бити изграђен мултифункционални простор за галерију и културне манифестације, чиме ће понуда Центра за културу бити још богатија. У потпуности ће бити замијењена расвјета и озвучење у сали центра.
Очекујемо ускоро и почетак радова у Спортском центру, који ће такође добити додатни простор и још боље услове за спортске садржаје.
При крају је и реконструкција Службе хитне помоћи. Када је ријеч о области здравства, која улагања су још предвиђена?
-Радови у Служби хитне помоћи су у завршној фази и за најкасније мјесец требало би да она буде отворена. Овај дио Дома здравља имаће потпуно нови амбијент и у смислу медицинске опреме, али и намјештаја и функционалности. Поред два возила хитне помоћи и возила за превоз дијализних пацијената, слиједи нам и набавка још једног најсавременијег возила хитне помоћи. Ове године требало би да буде започето и вањско уређење Дома здравља, а покренули смо и пројектовање реконструкције зграде некадашње болнице, која ће за почетак, бити један вид прелаза између примарне и секундарне здравствене заштите.
Пројекти подршке које је град покренуо протекле и ове године, између осталог, за заједнице етажних власника и младе привреднике, имали су добар одзив. Од раније град подржава и спортске колективе, ученике, студенте, пројекте из области културе, науке и бројних других области. Хоће ли ови видови подршке бити настављени и да ли припремате нове?
– Да, пројекти тог типа ће сигурно бити настављени и проширени. Позив за заједнице етажних власника је при крају и видјећемо колики ће бити одзив, али у том погледу с обзиром на број стамбених јединица у заједницама етажних власника, сигурно издвајамо највише у Републици Српској за њихове потребе. Када је ријеч о програму подршке за младе предузетнике, већ размишљамо да га проширимо и да у фокус ставимо и младе људе који желе да се врате из иностранства и покрену свој бизнис. Подршка коју би им град пружио била би значајна и за њих, али и за локалну заједницу, јер ће искуства из која донесу из иностранства добро доћи Дервенти. Имамо наговјештај да већи број младих размишља о повратку.
Какво је „здравље“ буџета Дервенте послије првог квартала?
– Имамо позитивне финансијске показатеље и могу да кажем да ћемо дио средстава која нису утрошена протекле године ускоро и распоредити. Чекамо „зелено свјетло“ из Министарства финансија како би та средства била расположива. Чињеница је да смо се у протеклој години трудили да будемо оперативни и једини у Републици Српској смо имали два ребаланса буџета чиме смо пробали да пратимо ритам пуњења буџета и одмах да се ангажујемо у пројектима, али остао нам је дио средстава које ћемо током маја или јуна на Скупштини града предложити за расподјелу у нове инвестиције.
Да ли у погледу управљања градом осјетите посљедице глобалних економских турбуленција?
-Да, посљедице су осјетне, поготово код уговарања послова са извођачима радова. Цијена горива неспорно утиче на све послове и вјероватно ће утицати и на цијене производа и самих радова, а што ће се на крају одразити и на буџет града. Надам се да ће се ситуација на глобалном тржишту у скорије вријеме смирити, али и ако потраје, Дервента може, у финансијском смислу, да издржи удар.
Осим Сајма књига, нове манифестације у граду, шта Дервенћани и посјетиоци могу да очекују у наредном периоду када је ријеч о културном и друштвеном животу?
-Сајам књига је једна у низу манифестација које започињемо и мислим да Дервента може изнијети један такав догађај, који ће осим продаје и куповине књига, пратити низ садржаја за све генерације. Слиједи нам и Фестивал средњошколског театра, такође по први пут у Дервенти, током којег ћемо за три дана угостити више од 200 ученика са њиховим представама. Послије тога, у мају бићемо домаћини још једном фестивалу, „Ритам Европе“, који ће окупити представнике 27 градова из читавог региона и биће презентован на четири националне телевизије.
Очекује нас и садржајно љето, са низом концерата и догађаја, између осталих „Винским тргом“, као и више спортских манифестација које имају и туристички карактер. Мислим да ће свако моћи да пронађе нешто по свом укусу.
Сајам привреде се не враћа ове године?
-Покушавамо да Сајам привреде дефинишемо на мало другачији начин и да се одржава у другом термину. Привредни савјет се сложио да сајам треба да има други концепт и посебну тематику и очекујем да идуће године будемо спремни за то.
Ускоро још један нови експонат
Дервента је у протеклом периоду истакла и дио детаља из своје историје, жељезничку раму и вагу које красе кружне токове. Можемо ли да очекујемо још неки сличан експонат или детаљ?
-Очекујем да ускоро буде пуштена у рад нова фонтана у кружном току, која има обиљежја наше металске индустрије и то је такође детаљ којим желимо да подсјетимо на важан сегмент историје града. Припремемо и уређење простора некадашњег, односно првог сједишта жељезница, а више детаља имаћемо када завршимо послове набавке експоната који ће ту бити постављени.
Излетишта
Имате ли план за уређење градских излетишта?
– Када је ријеч о Патковачи, ту имамо ситуацију да је град власник само прилазног пута, док је преостали дио земљишта приватна имовина, а дио уз воду је у надлежности „Вода Српске“, због чега тренутно не можемо да се посветимо прављењу амбијента који би тој локацији био потребан. Ипак, са Туристичком организацијом ћемо уредити плажу, као и простор гдје се одвија ликовна колонија. Поставићемо и садржаје за посјетиоце, клупе, надстрешнице и роштиље. Моја идеја је да са Туристичком организацијом осмислимо како да уредимо неколико излетишта које користе грађани и вјерујем да ћемо то и реализовати у наредном периоду. Ту се јавља проблем одржавања тих простора, чишћења смећа и свега што остаје иза неодговорних појединаца, али вјерујем да када излетишта буду уређена да ће и грађани имати другачији однос према тој нашој заједничкој имовини.