Сви који ове године „пеку ракију“ казане пуне куповном или чак шљивом из увоза, с обзиром да је род овог воћа подбацио у готово свим крајевима Дервенте.
Већина Дервенћана на овакав начин доласка до „љутих капљица“ одлучио се због „танких“ залиха ракије, али и неизвијесне и идуће године.
Младен Јевтић који у Мишковцима има око 200 стабала шљиве каже да рода нема већ неколико година.
– Што се тиче наше „мишковачке ранке“ она је затајила не само ове, већ уназад неколико година. Свој шљивик никако да сачувам, палим сијено, али мраз учини своје. Немамо рода чак ни да се засладимо. Ракије још увијек имам одраније – рекао је Јевтић који је ове године ипак „пекао ракију“, али од куповне шљиве.
– Купио сам двије тоне шљиве у Оџаку, а друге двије тоне из Македоније. Још увијек их нисам пекао, па ни не знам исход – додао је он истакавши да се домаћа ракија за сада цијени 15 марака за литар, а да ће сигурно у скоро достићи и 20 КМ.
Шљиву за ракију, како не би прекинуо традицију „печења“, купио је и Срето Новић из Горњих Церана.
– Шљиву сам купио у Угљевику од човјека од којег купујем сваке године од како ми је страдао воћњак, а млади шљивик још не даје род. Купио сам 500 килограма по 1,20 КМ, а касније је поскупјела на 1,80 КМ. Не исплати се куповати, али кућа без ракије, није право домаћинство – додао је Новић.
Благоје Симић, пак, ракију пече од разног воћа.
– Смокве имам за пет казана, грожђа за четири, два казана јапанске јабуке, ароније за један казан, а биће и кивија за ракију – рекао је Симић.
Да домаћа ракија све више добија на цијени јасно је онима који су принуђени да је купују, па литар плаћају од 15 до 20 марака, у зависности од врсте.
Казанџија
Душан Нединић, који већ 20 година услужно „пече ракију“ и изнајмљује казан, свој „весели строј“ реновирао је и спремио за сезону.