У времену када глобални трендови указују на све мању заинтересованост младих за књигу и традиционалне културне садржаје, свакодневица у Дервенти показује другачију слику. Млади у овом граду и даље читају, посјећују позориште и активно учествују у културном животу, обликујући своје навике кроз спој класике, савремених жанрова и локалних обиљежја.
У прилог томе иде и све разноврснија понуда културних садржаја и манифестација којим припадници свих генерација, па и млађих, могу да „нахране“ своје апетите за културом.
Центар за културу, међу млађом поплуцијом Дервенћана, једна је од најпосјећенијих установа. Позоришне представе, концерти, филмске пројекције, изложбе и књижевне вечери, само су дио садржаја који привлаче омладину. То потврђује и директорица Мирјана Плиснић.
– Најпосјећеније су позоришне представе, које окупљају публику свих генерација. Посебно интересовање влада за гостовања Градског позоришта „Јазавац“, а њихиве комедије редовно пуне салу и потврђује да позоришна умјетност и даље има снажну подршку локалне публике – рекла је Плиснићева.
Са садржајима који привлаче омладину не заостаје ни Народна библиотека „Бранко Радичевић“, в.д. директорице Весна Шаин истиче да се књижни фонд континуирано обнавља, како лектирним тако и забавним насловима.
– Посјетиоци библиотеке своје приједлоге за набавку нових књига и организовање радионица могу оставити у „кутији жеља“, чиме могу активно да учествују у обликовању понуде – додала је она.
Књижевни избори средњошколаца, махом, превазилазе обавезну школску литературу.
– Најчитаније књиге изван школског програма су дјела ауторке Агате Кристи, као и романи Фјодора Достојевског.Иако је Франц Кафка дио наставног програма, његова дјела се често читају и изван обавезне лектире. То показује да млади не бирају искључиво лагану литературу, већ посежу и за захтјевнијим, класичним дјелима – казала је библиотекарка Вера Гаџа.
Такву праксу потврђује и средњошколац Сергеј Јевтић, који у слободно вријеме чита класике, јер му омогућавају дубљу
– Тренутно читам „Божанствену комедију“ и „Орканске висове“, јер епови, драме и дјела у стиху заузимају посебно мјесто у мом читалачком укусу – додаје овај ученик, а сличан однос према књизи има и осамнаестогодишња Свјетлана Сантрач.
– Од дјечијих сликовница и басни, мој укус се постепено развијао ка класичној књижевности. Посебно бих издвојила Достојевског, али радо читам и романе других аутора и духовну литературу – рекла је Сантрачева додајући њен примјер показује да се читалачке навике рано формирају, али се с годинама продубљују и мијењају.
Све наведено показује да културни избор младих у Дервенти није једнодимензионалан, али да истовремено култура има чврсто мјесто у свакодневном животу младих генерација.
Музика
Поред позоришта и књижевности, и музика је важан сегмент културног идентитета младих Дервенћана. Слушају се етно, народна и турбо-фолк музика, али и поп и рок, док код појединих младих посебно мјесто заузима крајишка музика, која буди снажне успомене и осјећај припадности.