Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Према ДСМ-В, селективни мутизам је поремећај типичан за детињство, који се испољава као немогућност да се говори у ситуацијама у којима се очекује комуникација.
Конкретно, особа трпи константан неуспех у покушајима да говори у одређеним друштвеним ситуацијама где постоји очекивање да се говори (Америчка психијатријска асоцијација, 2013). Да би се дијагностификовао селективни мутизам потребно је да се искључи могућност да особа не познаје језик на којем се говори или да је једноставно присутан недостатак знања о теми о којој се говори. Мора, такође, бити доказано да селективни мутизам траје више од месец и да има штетан утицај на активности у школи или на послу. Мора бити доказано и да нису присутни комуникациони поремећаји као што је муцање или неки од психотичних поремећаја, билингвизам.
Дијагноза се поставља кроз тимску обраду логопеда, психијатра, психолога, васпитача, те исцрпне породичне анамнезе. Манифестација клиничке слике мутизма креће се од благих симптома као што је избегавање комуникације, који нестају после успостављања поверења према саговорнику, до екстремних случајева где долази до потпуне блокаде комуникације према околини.
Терапија укључује интензиван рад са психологом, музикотерапију, рад са дефектологом, те по потреби са психијатром уколико је укључена медикаментна терапија.
Логопедску дијагностику и преглед можете да обавите у Дому здравља Дервента, користећи право на упутницу коју можете да добијете на лични захтјев или на препоруку педијатра или породичног љекара.