Народни збор код Старе цркве у Српској вароши, уз звуке шаргије и виолине којима мало који Дервенћанин може да одоли и да се не „ухвати у коло“, пробудио је дух празновања из 1851. године и отворио најдуговјечнију манифестацију у нашем граду – дервентски Вашар.
Празновање је почело литургијом којој је присуствовао велики број вјерника, као и митрополит зворничко – тузлански Фотије, а услиједила је пјесма, драмски комад и неизоставно заједничко коло у којем су се истакли и суграђани у народним ношњама.
Свештеник Љубиша Новић истакао је да је овај празник уписан у календар Дервенте као дан светковина и окупљања вјерника.
-Сабори су се прије одржавали на потпуно другачији начин, али су увијек били прилика да се људи друже, а ми данас то покушавамо да очувамо, уз народне ношње, да баштинимо све што нам је остало од предака и пренесемо новим нараштајима – рекао је Новић, а окупљени народ поздравио је и митрополит Фотије.
-Око храмова и цркава, после литургије и молитви, увек су се људи задржавали, окупљали, дружили, па су се склапала и кумства, љубави и ту се родила друга димензија, поред духовне, зборовање која повлачи и коло, симболично заједништво, прожимање и искрену љубав – рекао је митрополит.
Збору је присуствовао и градоначелник Дервенте Игор Жунић.
-Збор је предивна традиција која обиљежава још једну већу традицију, 175 година од освештања наше старе цркве која је запаљена у овом рату и коју обнављамо, као и обичаје. Вечерас се присјећамо, не само традиције, него и времена када је наш народ био пркосан, поставио темеље вјере и пркоса турској власти – казао је Жунић.
Бројни суграђани збору су се одазвали управо у народним ношњама, а једна од њих је и Љиљана Башић, која је и за своју унуку израдила комплет.
-Данас сам по први пут довела своју унуку на збор, да оживимо моју младост, а младим генерацијама пренесемо оно што су сачували и наши претходници. Све заједно је јако свечано, а част је имати улогу у очувању наше богате културне баштине – казала је Башићева, док су у народним ношњама дошли и Маринко и Слободанка Микеревић из Доње Лупљанице.
-За стару цркву нас веже доста успомена, почев од крштења, као и крштења моје браће и сестара, редовно смо долазили у цркву, али и на Вашар наравно. Одлазак се требао заслужити, најчешће радом, а радост је била куповина играчака – казали су Микеревићи присјетивши се да су на Вашар сви долазили пјешке.
Да су и млади жељни да сачувају традицију истакле су и десетогодишње Ирина Новић и Марија Млађеновић радо заигравши и коло, док је дванаестогодишња Ана Млађеновић истакла да је осјећај када обуче традиционални костим, непроцјењив.
