Култура

„Ноћ музеја“ славила
традицију и културу

Овогодишње издање „Ноћи музеја“ понудило је вечерас многобројним посјетиоцима у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ четири изложбе које су свједочанства да се духовност, традиција и опстанак једног народа најбоље чувају културом и умјетношћу.

Поставка етнолошке грађе и старих и ријетких књига из музејске збирке Народне библиотеке, те изложба „Фреске у БиХ“ и „Култура на фронту“ украсиле су просторије на спрату дервентске библиотеке у „Ноћи музеја“, а ова манифестација је, по девети пут, Дервенту сврстала у ред европских градова који славе музејску дјелатност.  

Директорица библиотеке Мирјана Плиснић казала је да је „Ноћ музеја“ један од начина који свједоче да је култура једина вриједност народа, а коју поносно можемо понијети у будућност.

– Ове године смо се потрудили да изложимо двије поставке из грађе наше музејске дјелатности и посјетиоци су имали прилику да погледају двије гостујуће изложбе. Етнолошка изложба са предметима из нашег краја, те изложба старе и ријетке књиге из фундуса наше библиотеке од којих се истичу најстарија књига коју посједује наша библиотека из 1819. године, издата је у Паризу и штампана је на француском језику. Издвојила бих и занимљив примјерак читанке из 1930. године са стиховима и пјесмицама које казују о начину на који је тада било обрађивано градиво – рекла је Плиснићева објаснивши да је жеља била да кроз етнолошку изложбу буде представљен начин живота и то кроз примјерке оруђа, алата и ношње.

– Занимљиво је такође да је изложен примјерак комплета уникатне српске народне ношње из нашег краја. Многи музеји већи од нашег немају примјерке српске народне ношње, јер је јако ријетко наћи народну ношњу која нема хрватских карактеристика – рекла је Плиснићева.

По први пут овој манифестацији у Дервенти присуствовала је и начелница Одјељења за заштиту културног насљеђа у Влади Републике Српске Милица Котур која је и ауторка изложбе „Фреске у БиХ“.

– До материјала сам долазила радом на рестаурацији фресака у црквама и манастирима и то манастира Гомионица, гдје сам радила на откривању старијих слојева фрескосликарства са краја 15. и почетка 16. вијека, те манастир Ломницу гдје сам радила на рестаурацији и спасавању фресака и данашњем изгледу, као и Завала и другим манастирима. Дакле то је продукт рада који је трајао дуги низ година. Један од најсложенијих послова у рестаурацији је управо рестаурација зидног сликарства, а фрескосликарство је једна од најкомплекснијих и најзахтјевнијих, али и најсавршенијих техника, а све то је дијелом архитектонског склопа. Само настајање фресака је комплексан процес, зато је и њихово очување важно и сложено – рекла је Котурева.

Посјетиоци су имали прилику да погледају и изложбу посвећену култури Републике Српске у периоду између 1992. и 1995. године под називом „Култура на фронту“.

– Најизазовније у оквиру ове изложбе је било представити свјетло у тој свеопштој тами, што нам се учинило на почетку, међутим видјели смо толику вољу и рад културних радника у том периоду да ми нисмо могли све да обухватимо. Грађе је било много, а користиле смо дневну штампу и часописе који су излазили у том периоду, а припрема је трајала неколико мјесеци – рекла је једна од ауторки изложбе Сузана Пешевић Стојановић која је додала да посјетиоци могу да у склопу изложбе виде рад културних институција, радника и умјетника, као и културне манифестације које трају и данас, а ауторка Милијана Бојић истакла је да је ова изложба постављена поводом 30. годишњице постојања Републике Српске.

– Управо културни посланици и институције су поставили темеље културе коју ми данас живимо. Важно је истаћи да је Војска РС умногоме помагала култури, а некада је то била и помоћ само у бензину и чини ми се да су најзапаженија била позоришта – рекла је Бојићева.

Овој манифестацији, осим бројних суграђана, присуствовао је и градоначелник Дервенте Милорад Симић, одборници у Скупштини града, те бројни представници јавног и културног живота Дервенте.

Садржаји за најмлађе

Осим изложби, „Ноћ музеја“ обогаћена је примамљивим садржајима и за најмлађие суграђане који су се забавили осликавањем лица, а за добру забаву био је задужен и аниматор Жиле.

Related posts

„Нешто као срећа“ на престижном
позоришном фестивалу у Србији

Derventski List

Драмски студио уписује нове чланове

admin

„Гугуто мемето“ бајковито штиво
за читаву породицу

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još