Некада су двојнице биле незаобилазан инструмент на прелима, игранкама и зборовима, а осамдесетдеветогодишњи Саво Влајић и данас овај инструмент држи за појасом, спреман да засвира и унесе радост у сваку прилику.
Овај зидар по струци, који је радни вијек провео на градилиштима од Загреба до Сарајева, свој инструмент, али и необичну ведрину носио је свуда са собом. Тако је и данас, па ако је на прагу десете деценије живота, уз тактове своје двојнице не либи се да заигра.
Прву двојницу Влајић је купио у 13. години и уз чобане учио прве тонове, а већ као петнаестогоидишњак увелико је знао да одсвира коло и прати музиканте на народним весељима. Да је Влајићева умјештност са двојницом била озбиљна, потврђује и прва плоча коју је давне 1975. године снимио за „Југотон“ са извођачима изворне музике.
– Иако сам потпуно самоук свирајући овај несвакидашњи инструмент сарађивао сам са многим познатим именима у свијету изворне музике, као што су Славко и Марко Марковић, „Браћа Бегић“, „Божур“ и „Мара и Лоле“ – каже Влајић присјећајући се да није било збора или вашара на којем није засвирао на свој инструменту.
– Посебно памтим када сам са двојницом пратио Илију и Марка Бегића на дервентском Вашару. Шатор је био пун, играло се, пјевало и веселило до зоре, а било је и бакшиша. Уз „Божур“ сам обишао многе зборове и народна весеља – испричао је овај времешни музичар који тренутно свира на двојници коју је специјално за њега направио мајстор у Модричи прије скоро 30 година и са којом може да прати виолину и шаргију.
Како је објаснио, многи двојницу или свирала поистовјећују са фрулом.
– Двојница има три тона и мени је довољно да чујем два, три такта и спреман сам да пратим други инструмент, а фрулу не знам да свирам – истакао је Влајић.
Рођендан
Саво Влајић ће 27. јануара напунити 89 година, а рођендану и уласку у десету деценију се радује додајући да године нису препрека да и даље свира.
– Још увијек се радо одазивам позивима да на неким весељима на двојници пратим изворне музичаре – казао је Влајић.