Искоришћавање дарова природе, који су најиздашнији у љето и јесен, врло је практично у погону за цијеђење воћа и поврћа који је покренуо наш суграђанин Борис Тепић, а свјежим домаћим соком већ је напунио око 1.000 боца.
Цијеђење воћа и поврћа уз помоћ специјализованих машина, од чега се добије потпуно природан сок без додатака шећера и осталих примјеса, популарно је већ неколико година и међу Дервенћанима, али такав погон до сада није био доступан у нашем граду.
Вођен тиме, Борис Тепић прије три мјесеца набавио је све потребне машине и одмах почео са радом, а до данас је, како каже, исциједио око 1.000 литара природног сока.
– Када нам људи донесу своје воће, процес цијеђења почиње прањем воћа, потом слиједи мљевење и пресовање. Тада сок иде у пастеризатор и на крају у пунилицу, која пуни аутоматски двије флаше и ту је крај процеса. Већина се одради машински, а флаше се затварају ручно – каже Тепић.
Додаје да сам процес не траје дуго.
– Флаше се по затварању вакумирају, тако да сок може да траје извијесно вријеме. Важно је напоменути да се у овако исцијеђен сок не додаје шећер, као ни конзерванс, ни било други додаци – нагласио је он.
У погон који се налази у Пољу свакодневно пристижу нове количине воћа за цијеђење. Тепић истиче да се највише тражи цијеђење јабуковог сока, али ту су и аронија, грожђе, дуња и друго воће, а почела је и сезона поврћа, највише мркве и цвекле.
– Сок од јабуке је најчешћи, а свега осталог има у мањим количинама. Најмања количина коју узимамо је 20 до 30 килограма воћа, од чега буде десетак литара сока. Кад се ради, онда се за једну врсту сока прљају и машине и простор тако да на мање количине не радимо – додаје Тепић који је задовољан обимом посла.
Цијене
За литар исцијеђеног сока од сопственог воћа потребно је издвојити једну марку уколико наручиоци имају своју амбалажу, односно стаклену флашу, док је без амбалаже цијена двије марке по литру.