Сваки дан проведен у логору, мучења и понижавања, заувијек су урезана у бића сваког Дервенћанина који се нашао у немилости припадника регуларне војске Хрватске и хрватско – муслиманских паравојних формација 1992. године, а због оних који злостављања нису преживјели, о голготи Чардака говорићемо до посљедњег даха.
Поручили су то бивши логораши уочи помена страдалим мјештанима Чардака и свима онима који су преживјели тортуре дервентских логора 1992. године.
Напад на Чардак почео је 26. априла у јутарњим часовима када су припадници хрватске војске и паравојних формација убијали Србе на Чардаку на кућним праговима. Њихова, али и тијела Срба убијених у логорима, бачена су у масовну горбницу на мјесту данашњег Спомен – комплекс „Чардак“. Ту су пронађени посмртни остаци 19 мјештана, а тијела девет жртва пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да је највећи број од 37 страдалих Срба убијен на Васкрс, а остали у логорима.
– Не одустајемо од доказивања почињених злочина, ни послије 33 године, и никако не можемо бити задовољни процесуирањем злочинаца, а ни висином казни које су добијали. Наше је да се и даље боримо, да непрестано говоримо и доказујемо шта смо све проживјели. Поражавајуће је што и послије толико година и уз све доказе, правде нема. Логораши умиру и имам осјећај да се чека да сви помремо да нема ко да иде на свједочење. У животу је још 90 од 223 логораша – казао је Кнежевић додавши да је недавно са годину затвора за премлаћивање логораша у логору Дому ЈНА осуђен Јуре Грубишић Гегало.
Остоја Шарчевић у дервентским логорима провео је 55 дана, а сваку годишњицу и помен на Мали Васкрс доживљава све тужније.
– Сваки дан све је тужније, вријеме пролази, али сјећање је ту. Логораши умиру, доста је тешко болесно и везано за постељу, или тешком муком долазе на помене, а да не помињем учешће у судским процесима. У логору сам био од 26. априла до 19. јуна 1992. године. Успио сам побјећи приликом копања ровова на Томасовом брду, а осам логораша је тог дана убијеноша – присјећа се Шарчевић и додаје да је много пута био свједок на суђењима за учињена ратна злодјела, али да као човјек не може бити задовољан висином казне која им је изрицана.
– Судски процес је ништа, сада најновија пресуда је Јури Грубишићу на годину дана, а малтретирао је Србе, ударао, протјерао нас са Чардака у логор и предао ХОС-у у Дом ЈНА. Ишао сам и на суђење Азри Башић, браћи Чавалић, да не спомињем пресуду Дамиру Липовцу. Гледао сам злочинце на суђењу у очи и питао их зашто сада нису силни, гдје им је снага, зашто су обарају главу? Ћутали су, а у њихово име говорили су адвокати – казао је Шарчевић, док Перо Новаковић наводи да је у логорима провео 70 дана, а посљедице осјећа и данас.
– Неколико пута сам био привођен и пуштан, био сам полицајац у то вријеме. Највише времена сам био заробљен у Дому ЈНА и Пољарима, а размјену сам дочекао уочи Видовдана. Највише сусрета је било са злочинцима браћом Чавалић против којих сам сједочио. Прича се да је Марко Ћорлука у некој далекој земљи и измиче привођењу, да је Узеир Халиловић умро, да је Екрем Кобајица убијен. Сви они су били познати по свирепости над нама логорашима – рекао је Новаковић присјећајући се да је од силине удараца губио свијест.
– Много посљедица имам, физички и психичи сам сломљен, а честно ни лијекови не помажу. Мени лично је био циљ да доживим да бар неко буде осуђен за оно што је чинио, али казне које су добијали су поражавајуће – додао је Новаковић истичући да се о злочинима над мјештанима Чардака треба и мора говорити и да би сваког Малог Васкрса у Спомен – комплексу требало да буде што више Дервенћана поручујући тиме да неће да забораве све што се десило 1992. године.
Страхоте логора током 75 дана преживо је и Момир Лазић. Његова голгота била је у заточеништву у Дому ЈНА, Рабић, Поље, Силос, у камиону у Жеравцу и у Броду.
– Заробљен сам код куће. Супруга је успјела пријећи преко ријеке на слободну страну, а дјецу смо раније одвели у село. Свашта сам проживио, а највише је бољело понижавање и злостављање. Тукли су нас, остављали без хране. Посебно памтим злостављања Ивице Врдољака Гезе, који ме пржио ватром у силосу Поље – испричао је Лазић истичући да ће све док дише говорити о тортурама које су он и његове комшије доживјели, ни криви ни дужни.
Брацо Марковић заробљен је у родној Кулини одакле је одведен у логор Пољаре, гдје је предан заповједнику Дамиру Липовцу.
– Шест мјесеци и пет дана провео сам у логорима. Одмах по заробљавању свједочио сам убиству старијег човјека, Стјепановића и Боре Марковића, мог рођеног рођака. На питање Дамира Липовца: „Ко ће бјежати?“, Марковић је одговорио: „Нико“ , а онда му је Липовац наредио да отвори устра и пуцао је у њега. То се десило пред свим логорашима. Послије тога имао сам размишљао да ће се слично и мени десити. То је било тешко подносити – присјетио се Марковић којем је здравље озбиљно нарушено.
– Имао сам двије операције, а преживио сам и срчани и мождани удар – казао је Марковић.
До сада су за злочине над Србима у Дервенти осуђени Азра Башић на 14 година затвора, на шест мјесеци некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић, на двије године Нихад Хамзић Фриц, честири године затвора добио је Ивица Перковић Мунгос, пет година Есад Чавалић, а његов брат Дервиш пет и по година затвора.
На седам година осуђен је и Дамир Липовац, Харис Скелић на годину затвора, и то послије споразумог признања кривице, а Јуре Грубишић Гегало добио је годину затвора.
Парастос
Као и ранијих година, и овог Малог Васкрса, који се обиљежава у недјељу, 27. априла, у Спомен – комплексу биће служен помен страдалим. Литургија је у цркви предвиђена је у десет часова, а помен убијенима и полагање вијенаца у 11 часова.
Одржавање
Кнежевић је истакао и потребу за рјешавањем питања одржавања Спомен – комплекса „Чардак“, које су свих ранијих година на себе преузимали мјештани, али и наставак изградње.
– Потребно је изградити пјешачку стазу од насеља Чардак до спомен – комплекса, уз осталу инфраструктуру, поставити плочу са именима убијених, али и постављање заштитних стубића на улазу у цркву Светог апостола Томе, чиме ћемо спријечити улаз возилима на плато и оштећење плочника – рекао је Кнежевић.