Упознали смо се у граду, на корзу, и то је била љубав на први поглед. Било је то уочи Божића 1972. године. Убрзо је Алојз отишао у војску, а ја сам га чекала. Када је на половини војног рока дошао кући, вјерили смо се, а у брак смо упловили 26. септембра 1975. године, на његов рођендан.
Овако причу о 50 година дугом браку са Алојзом започиње Милена Пиркл додајући са дозом сјете у гласу да је у брачну луку упловила са тек 19 година.
– Најљепше, али и најтеже животне тренутке пошли смо заједно и то је непроцјењиво. Посебну радост донијело нам је рођене наших кћери, а тугу дани када смо остали без родитеља. Живот је пролазио дан за даном. Радили смо и градили, а свој дом смо настојали да испуњавамо толеранцијом. То је био наш рецепт за срећан брак – испричала је Пирклова примјећујући да је данас све мање разумијевања међу људима, а бракови тају „док има новца“.
Алојз се и данас одлично сјећа тренутка када је примијетио Милену.
– Угледао сам фину цуру како стоји, то је било уочи Божића. Одмах ми се свидјела, нисам се двоумио. Тада сам имао „фићу“ и позвао сам је да се провожемо. Пристала је. Сутрадан смо се поново наши и тако смо започели нашу везу – сјећа се Пиркл којем није лако пало готово двогодишње одсуствовање од куће, али и од Милене.
– Војни рок сам служио у Скопљу и чим сам се вратио, око Вашара, одлука је пала да се вјенчамо за мој рођендан 26. септембра – казао је он истакавши да су за то вријеме имали велики свадбени пир.
– Испред наше старе куће био је велики шатор, музика, а у свадбеној колони чак 52 аута – додао је Пиркл који сматра да за срећан живот није потребно много.
– Некада је љубав била љубав, односно то је вриједило, али сада је све другачије. Данас су бракови више из интереса. Све касније се улази у брак, јер млади имају неке своје разлоге, неко због школовања, други хоће да проживе и проведу што више времена сами, а онда то доноси неке друге проблеме – рекао је Алојз који са супругом Миленом окружен са двоје унучади и осталом фамилијом ужива у пензионерским данима.
Завјети
Алојз и Милена својих 50 брачних година одлучили су да прославе обновом завјета у цркви Светог Јураја мученика у Дервенти у присуству својих најмилијих и пријатеља.