Титула ученика генерације ме мотивише да наставим учити, расти и позитивно доприносити нашој заједници. Захвалан сам за могућности које сам имао и ово признање видим, не као коначно постигнуће, већ као подстицај да унапрјеђујем своје знање, јер права вриједност лежи у континуираном расту.
Ријечи су то ученика генерације Средњошколског центра „Михајло Пупин“ Сергеја Радановића који је из средње школе понио диплому техничара информационих технологија.
– Бити изабран за ученика генерације за мене је заиста велика част и значајно признање за труд и рад који сам уложио у своје школске и ваннаставне активности. Не ради се само о оцјенама и наградама, већ је то рефлексија подршке коју сам имао од стране професора, пријатеља и породице – рекао је Радановић додајући да су на њега посебан утисак оставили пријатељи које је стекао, професори који су увијек имали времена за одговоре на његова питања и сви они ученици са којима је дијелио интересовања, а које је упознао на такмичењима.
– Посебно искуство за мене је био боравак у Истраживачкој станици Петница, а имао сам прилику да тамо боравим три пута. То ми је дало могућност да на један другачији начин изучавам предмете који су ме посебно привлачили – испричао је Радановић чије школовање су обиљежила и такмичења из математике, физике и информатике.
– У физици сам се два пута такмичио на републичком нивоу, а у информатици ове године изборио пласман на државно такмичење – рекао је овај ученик који је уз школске обавезе проналазио времена и за шах, који активно игра од пете године.
– Дјед ме научио да играм шах, да будем стрпљив и критички размишљам. У почетку је то био само хоби, а касније сам кроз игру и учешћа на разним турнирима проширио своје знање и вјештине. Сада шаховску игру доживљавам као размјену мисли. Сваки потез је дијалог. Посебно бих издвојио освајање првог мјеста на „Grand prix“ турниру у Бањалуци, на којем сам освојио медаље за друго и треће мјесто. Имао сам и реми са велемајстором Леоном Ливајићем на међународној симултанци у Славонском Броду, а био сам и дио сениорске екипе Шаховског клуба у Првој лиги Републике Српске – рекао је овај Дервенћанин са прегрш интересовања.
– Слободно вријеме волим да испуним музиком и филмовима, понекад пишем поезију, а посебну љубав гајим према путовањима. Сваке године настојим да одем на једно путовање. Почетком ове године са породицом сам био у Аустралији и одушевио сам се природом, уређењем и системом. Писање поезије сам привремено ставио на чекање, јер сам тренутно у недостатку времена да јој се посветим онако како заслужује, али свакако сматрам важним исказивање најдубљих емоција и стања кроз стихове – рекао је Радановић који школовање планира да настави на факултету рачунарства или информатике.
Језици
Осим математике, физике и информатике, Сергеју одлично „леже“ и језици, па је успио да их савлада чак осам.
похвалио се да говори енглески, њемачки, руски, холандски, шведски, мађарски, фински и албански језик.
– Учењем страних језика активно сам се почео бавити у пандемији корона вируса. Много чланови моје породице, пријатељи и познаници, расути су по свијету, од Аустралије до САД-а, па сам одлучио да научим језике како бих се могао споразумијевати са њиховом дјецом која нису познавала наш језик. Енглески и њемачки су ми већ били познати из школе, па сам се посветио мађарском, јер ми је био изазован због тежине граматике и вокабулара. Након тога сам почео учити и друге језике – рекао је Радановић додавши да има жељу и да научи један од азијских језика попут кинеског или неки од романских језика као што су француски или шпански.