Оживљавањем ликова и сегмената из живота научника, проналазача, професора, академика и добротвора Михајла Пупина кроз комад „Визионар који је спојио свијет“, ученици Средњошколског центра у Дервенти који носи име овог српског великана на сцени Центра за културу вечерас су одали омаж Пупину и уједно обиљежили Свјетски дан позоришта, 27. март.
Ријеч је о позоришном комаду који су ученици припремали и извели у оквиру обиљежавања 170 година од рођења Пупина под кровом школе, а вечерас је по први пут игран пред свим суграђанима. Адаптацију постојећег текста урадиле су професорице српског језика Милка Срђеновић и Санела Станковић.
– Хтјели смо да кроз позоришни комад покажемо неке сегменте из живота српског великана обзиром да наша школа носи Пупиново име и да припремљено прикажемо суграђанима поводом Свјетског дана позоришта. Група ученика радо се ангажовала у овом пројекту, посебно јер је ријеч о позоришту које заиста воле. Они су заправо и иначе доста ангажовани у свим школским манифестацијама – казала је директорица ове школе Гордана Асентић.
Из Пупиновог живота, представа ставља фокус на његове посљедње године, а како је објаснио један од ученика који игра представу, Балша Ружић, уложен је велики труд у очување изворних података из живота Михајла Пупина.
– У представи смо оживјели посљедње године Пупиновог живота, његово сјећање на мајку и завичај те истакли углед и положај који је стекао у научним круговима. Неки ликови и ситуације у представи су прилагођене умјетничким потребама представе – рекао је Ружић коме се на сцени придружује и још осам ученика, док музичку поставу чини пет ученица.
– Представа је спој различитих временских епоха, прошлости и садашњости у којој се и данас осјете плодови и вриједност рада наших научника, и два географска простора и то Србију, Пупинов завичај, и Америку, земљу његовог успјеха – појаснила је ученица Милица Ристић.
Обзиром на обимну заоставштину и садржајан живот великана у чију част је представа настала, пред професорима српског језика, којe су припремалe комад, није био лак задатак, а како је објаснила Срђеновићева посебан је изазов био смјестити у једну цјелину временски распон, мноштво ликова и историјске сусрете са великим свјетским научницима.
– Тај изазов пред којим смо се нашли можда најбоље описује дио поруке египатске глумице Самихе Ајоуб која каже да је „мисија нас драматичара, носилаца бакље просвјетитељства, од првог појављивања првог глумца на првој сцени, да се директно суочимо са свиме што је ружно. Суочавамо се са свиме што је лијепо, чисто и људско. Ми и нико други, имамо способност да ширимо живот.“ – казала је Срђеновићева, док је Станковићева подсјетила на значај празновања позоришта.
– Улога позоришта је племенита и она настоји да човјечанство испуни енергијом и да га издигне из пада у амбис. Управо је у томе задатак и нас, просвјетних радника, да својим радом и ангажманом изван учионице надахнемо ученике да се окрену култури и умјетности. Култура је огледало сваког друштва и како се опходимо према њој такву слику о себи шаљемо свијету – рекла је Станковићева.