Међународни илиндански пјеснички сусрети „Прљача“ 24. пут окупио је ауторе пјесама из Републике Српске и земаља региона, показавши да стихови и лијепа ријеч граде најљепше мостове.
Организацију ове манифестације са богатом традицијом приредио је Српски књижевни клуб „Вихор“ те, као и до сад, наградио најљепше пјесме посвећене љепотама вода. Како је подсјетио предсједник „Вихора“ Ненад Симић на конкурс је пристигло 80 радова.
-Учешће на конкурсу су ове године узели пјесници из Српске, Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Косова и Метохије, Сјеверне Македоније и Бугарске, а данашњој манифестацији одазвао се највећи број учесника до сада, њих 50 – казао је Симић.
Прву награду у категорији љепота вода заслужила је поема шеснаестогодишње Иване Калиновић из Пелагићева која је досадашњи рад, од шестог разреда, укоричила у збирку поезије и прозе.
-Велика је част присутнима представити стихове пјесме „Бесмртној Укрини“ којом сам завриједила прво мјесто на конкурсу и бити дијелом ове манифестације – казала је Калиновићева, а награђена је и шаљива пјесма о активностима на ријеци Миле Сташевић из Зрењанина а она је похвалила организацију, као и призоре града и Укрине.
-Препоручила бих свим песницима и писцима да узму учешће на овим конкурсима, јер заиста вреди доћи. Награда коју сам данас добила значи заиста много, круна је мог досадашњег стваралаштва које броји 19 објављених књига и оне су мој животни путоказ. И данас сам добила још један путоказ и потврду да вреди писати и стварати, а овакви догађаји обезбеђују додатну мотивацију нашем животном стварању – рекла је Сташевићева.
Најљепшу пјесму о „Воденом цвијету“ написао је Дервенћанин Драгомир Лишчић.
-Ово признање утолико више значи, јер је награда стигла од клуба мог града, бити међу оваквим ствараоцима, бити заступљен у зборнику заједно са њима и то ми је мотив да наставим да пишем и даље и да преносим емоцију претачам у пјесме – казао је Лишчић.
Осим бројних учесника, данашњој манифестацији присуствовао је и градоначелник Игор Жунић пожеливши свим пјесницима да у Дервенту, гдје имају искрене пријатеље, долазе што чешће.
-Кроз своје стихове и своју умјетност спомињали Дервенту, ријеку Укрину и њен феномен, и то је нешто што значи нама, грађанима Дервенте и свима који воле Дервенту. Ова дуга традиција, која траје 24 године, сигуран сам неће никад бити заустављена, а ову причу и окупљање насљеђују и наставиће да шире млади људи који воле природу и да размијене позитивна искуства, а које веже лијепа ријеч и љубав према природи – казао је Жунић.
