Започевши свој 112 година дуг вијек, најприје као пионир новинарства у Дервенти, преживљавајући три рата и са својим градом све среће и недаће, Дервентски лист наставља да живи као стабилна кућа информисања.
Храбро кроз епохе
Живот Дервентског листа почео је давног 12. децембра 1912. године када је одштампан први број „Дервентског котарског листа“, а настављен кроз системе и режиме који су услиједили, да би 2024. године поносно носио титулу заштитног знака Дервенте.
Утемељен на основним новинарским принципима, истовремено ослушкујући интресовања, бриге и жеље Дервенћана, лист је опстајао и у најтежим условима, преживљавајући гашења, пресељења, покушаје гушења, његујући на својим страницама истину, објективност, тачност и, надасве, коректност према сваком историјском тренутку у којем је исписивао своје странице.
Дервентски лист на својим темељима гајио је, послије „Дервентског котарског листа“, „Нашу смотру“, „Босанац“ и сатирични лист „Бургија“ који су излазили између Првог и Другог свјетског рата, а од 29. новембра 1952. године лист је био главни извор информисања Дервенћана. Одлуком тадашњих органа власти 1959. године опрема, заједно са члановима редакције, пресељена у Добој гдје је настајао регионални лист, а лист се кући вратио крајем 1966. године од када је све до 1992. године, односно почетка Одбрамбено – отаџбинског рата, издаван у граду на Укрини.
Нови живот
Стишавање ратног вихора био је прави тренутак за оживљавање листа, који од 12. јануара 1995. године, већ готово пуних 30 година, сваког четвртка, стиже пред читаоце.
Број који носи поменути датум, као и многи потоњи бројеви, настао је под свјетлошћу свијећа, под будним оком главног и одговорног уредника Драшка Одића. Новинарства у послијератним годинама одлично се сјећа некадашњи новинар, уредник и директор Дервентског листа, Един Диздаревић, сада пензионер.
– Моје везе са Дервентским листом сежу далеко у период прије рата, тако да сам добро познавао људе који су тамо радили, као и уредника Драшка Одића. Често сам био у редакцији и за вријеме рата, док је радила само „Радио Дервента“. Ту сам упознао и Чеду Вујичића, касније новинара и техничког уредника, сада директора Дервентског листа. Иако у припреми првог послијератног броја листа могао директно да учествујем, на лицу мјеста, јер сам био на линији негдје око Теслића, замољен сам да пошаљем репортажу са ратиша, што сам и учинио. Касније сам се више пута јављао као ратни извјештач. Врло добро знам у кавим се условима радило, и када није било струје и када није било папира у штампарији и када је превоз био проблем, али се радило са ентузијазмом и одговорношћу. Свега тога се сјећам са поносом, јер сам, заједно са својим колегама учествовао у оживљавању Дервентског листа, и његовом успјешном раду све до данашњих дана – казао је Диздаревић.
Дио Дервентског листа већ 30 година је и садашњи директор и главни уредник Чедо Вујичић.
– Није лако, али је велико задовољство баштинити традицију дужу од вијека и чувати луч запаљену 1912. године, у само предвечерје Првог свјетског рата. Како тада, тако и свих година, па и данас Дервентски лист дијели судбину својих читалаца. Помало је фраза, али је чињеница, да је свако објективно средство информисања, а ми се трудимо да Дервентски лист управо то буде, огледало средине у којој настаје и чије догађаје прати. Тако смо и ми богатији и садржајнији када је живот у Дервенти богатији и садржајнији, а сиромашнији кад влада осека у догађајима. Синтагма да се није догодило оно што није објављено у Дервенти се може примијенити на Дервентски лист и то у потпуности – рекао је Вујичић истакавши да је поносан на све колеге са којим је направљен број који је одштампан 12. јануара 1995. године.
– Покренули смо процес који је, испоставило се, незаустављив. Од када је прије готово 30 година обновљен рад Дервентског листа значајно је надмашен број издања објављених од 1912. до 1992. године. У оваквим приликама, наравно, ред је поменути оне који су дали највећи допринос функционисању и развоју листа, а то су прије свих бројни новинари и уредници. Ипак, надам се да ми неће нико замјерити ако издвојим наше дугогодишње уреднике Рајка Скварицу и Драшка Одића, који су оставили неизбрисив траг у овим новинама – казао је Вујичић.
Интернет новинарство
Иако времешан, Дервентски лист је итекако модерна новина, која настоји да држи корак са брзорастућим интернет новинарством. Ипак, брзина коју такво извјештавање захтијева, у случају Дервентског листа не нарушава основне новинске принципе, истиче одговорни уредник листа Далиборка Рогић.
– Покретањем интернет портала 2018. године, Дервентски лист је закорачио у сферу модерног интернет новинарства, који несумњиво захтијева и другачији приступ догађајима и појавама. Али, наша редакција до сада није поклекнула пред најездом сензационализма, популизма и полуинформација, већ и даље сваку објављену информацију провлачимо кроз густо сито истине, тачности и објективности. Наши читаоци то препознају и указују нам повјерење – казала је Рогићева позивајући суграђане да и даље својим сугестијама, информацијама и фотографијама, буду активни креатори садржаја у Дервентском листу.
„Темељац у срцима“
Дервентски лист је од „Темељца у срцима“, како је још један васкрс листа 12. јануара 1995. године, описао тадашњи главни уредник Драшко Одић, за 30 година стасао у стабилну информативну кућу.