Трендови који посљедњих неколико година одликују тржишта рада широм региона, односно повећана потражња за радницима и „увоз“ радне снаге, нису заобишли ни Дервенту, гдје је у прошлој години број незапослених додатно смањен, а издато је и дупло више радних дозвола за странце.
На евиденцији дервентског Бироа за запошљавање, закључно са 31. децембром прошле године, била је евидентирана 421 незапослена особа, док је годину раније на евиденцији било нешто више лица, односно 456.
Подаци бироа показују и да је лани највећа потражња владала за радницима у производњи, обућарима, куварима, конобарима, зидарима, тесарима, продавачима, његоватељима, медицинским сестрама, професорима информатике и разредне наставе, димломираним економистима и машинским инжињерима и васпитачима у предшколској установи.
Да послодавци у Дервенти све више посежу за страним радницима показују подаци о броју издатих радних дозвола. У 2025. години дозволу за рад у нашем граду добила су 102 радника из Непала, Индије, Кине, Бангладеша, Филипина и других земаља, док је годину раније издато 48 радних дозвола за странце.
Разлози за запошљавање страних радника, како кажу послодавци, махом је дефицит појединих струка на домаћем тржишту.
Међу првима послодавцима који се у Дервенти одлучио за запошљавање странаца јесте Дом за старија лица „Златни Луг“.
– До скоро смо имали пет његоватеља, сада их је четворо и сви су из Филипина. Основни проблем је то што се ради о тешком и одговорном послу са којим мало ко хоће да се ухвати укоштац, те смо због тога одлучили да запослимо странце – казали су из „Златног Луга“.
Принуђени на запошњавање странаца били су у „Еко – Босанској Посавини“, јер пољопривредне послове, као што је окопавање садница љешника, све мање домаћих радника жели да ради.
– Тренутно имамо 15 запослених радика из Азије. Проналазимо их путем специјализованих агенција и процедуре понекад знају да буду дуготрајне, али смо на то приморани, јер за послове које они обављају на домаћем тржишту не можемо да пронађемо раднике – казали су из овог предузећа.
Фабрика обуће „Санино“ већ годинама „кубури“ са недостатком квалификованих обућара, а власник фабрике Радован Пазуревић као главни проблем истиче однос друштва према привреди.
– Основни недостатак је у уписној политици којој недостају обућарски смјерови, а како године пролазе више неће имати ко ни да учи дјецу овом послу. С друге стране, када је прије неколико година у дервентској средњој школи био уведен обућарски смер, интересовање ученика је било катастрофално, јер све мање младих људи жели да се бави неким од заната. Све то има своје коријене у породици, јер родитељи маштају да им дјеца буду менаџери и директори, а ријетко ко жели да њихова дјеца раде у фабрици у производњи – рекао је Пазуревић који није заговорник запошљавања странаца.
– Мишљења сам да смо ми њима само пролазна станица. С обзиром да за рад у обућарској индустрији радници треба да буду упознати са читавим технолошким процесом, не исплати нам се да обучавамо раднике који ће нас за годину напустити – додао је Пазуревић.
Брисани са евиденције
Када је ријеч о брисању лица са евиденције Бироа за запошљавање, од 572 особе које су у 2025. години брисани са листе незаспослених, 378 радника брисана су ради запослења, а 155 због нередовног јављања. Њих 38 брисано је због стицања услова за пензију, а десет особа ради обављања приватне дјелатности.