Окружена породицом и пријатељима, у топлини Геронтолошког центра, свог другог дома, Јелка Павичић јуче је прославила 100. рођендан.
Овај велики дан мајка, бака, прабака и чукунбака Јелка прославила је окружена својим најмилијим уз које се присјетила младости и живота којим је испунила свој вијек.
Живот јој је, како је сама признала, био испуњен радом од раног дјетињства. Као једно од седморо дјеце, помагала је својим родитељима у пољопривредним пословима, а обраду земље и вођење домаћинства наставила је и послије удаје.
– Још као дијете сам била упослена, увијек се радило, све док се могло, а како сам престала да радим ту је дошла и 100. година живота. Све је било брзо – казала је бака Јелка истакавши да је здравље и данас добро служи.
– Од кад сам постала, родила се и надаље, нисам нешто посебно захтјевала, нисам била ни болесна, а и данас не могу да се пожалим – казала је ова стогодишњакиња.
Брижност и љубав којом га мајка обасипа, син Богдан и дан данас цијени.
– Мајка је цијелог живота радила, од малих ногу, на њиви, бринула о домаћинству, па и кад се удала за мог оца, и у временима кад смо се преселили из Поља у Лужане, али је имала времена да покаже љубав. У 39. години остала је без мужа, а за мене и покојну сестру се борила као лавица да нас изведе на прави пут и да нас школује. Због тога сам јој вјечно захвалан – казао је Павичић додавши да и друге чланове њихове породице краси дуговјечност.
– И са мајчине и са очеве стране било је оних који су дочекали дубоку старост, а и сам сам већ прославио 70. рођендан, а надам се да ће гени дуговјечности остати и код мене – рекао је кроз смијех Павичић који иако са породицом живи у Минхену, мајку посјећује барем једном мјесечно.
Бака Јелка љубављу је од најмањих ногу обасипала и троје унучади, а од којих данас има и четворо праунучади и једно чукунунуче.
Посебне успомене захваљујући баки, на дјетињство има унука Татјана Павичић.
– Мене је бака одгајала у мојих привх 15 година живота, јер су мама и тата радили. Бака је у мом дјетињству била вриједна и у снази, па је доста радила, али је важност рада преносила и на нас унуке. Често смо ишли са њом у башту, а она се није љутила ни када нешто погријешимо – присјетила се Павичићева.
Да је ријеч о дивној жени, пуној љубави и мудрости, истакао је зет Душан Цукић из Зрењанина гдје се бака Јелка преселила 1993. године.
– Бака је са нама била око 30 година. То је дивна жена која је својом добротом оставила снажан утисак и стекла пријатеље и у Зрењанину – казао је Цукић, а у времену проведеном са баком Јелком данас уживају други корисници и запослени у Геронтолошком центру који је описују дао дивну и мудру жену.
Геронтологија
Бака Јелка већ двије године корисник је Геронтолошког центра и за то вријеме заслужила је симпатије и других станара, али и запослених.
– Бака Јелка је једна предивна жена, са којом уживамо да проводимо вријеме. Ја волим да слушам приче из прошлости других људи, а бака Јелка је стрпљива и воли да пренесе мудрости које је сакупљала годинама – казала је психолог у овој установи Ирена Теофиловић.