Парцеле под кукурзом суша ни заобишла ни ове године, па су пољопривредници за само неколико седмица од сезоне која обећава прешли пут до сабирања губитака.
Дуготрајан сушни период узео је данак, и то највише крајем јула и почетком августа, када данима темературе нису падале испод 35 степени Целзијуса. Кукурузу, у тим условима, није било спаса. На већини парцела стабљике кукуруза су сасушене, а клип и зрно готово закржљали. Због тога ће и берба почети раније него иначе.
„Еко Босанска Посавина“ под кукурузом има 160 хектара, а ових дана припремају машине за почетак бербе, већ почетком септембра.
– Суша је доста утицала на квалитет и сигурно ће принос подбацити, а колико знаћемо када крене берба. Сада је већ од кише слаба корист – рекао је агроном Бојан Кљечанин додајући да је на њиховим парцелама претходних година принос кукуруза био од осам до девет тона по хектару, а ове године рачунају око шест тона.
Недељко Стјепановић из Поља још гаји наду да ће се кукуруз извући.
– Под кукурузом имам око 200 дунума. Стабљика се држи, зрно се фино формирало, а уколико буде кише има дијелова на парцели на којима се може спасити овогодишњи род – рекао је Стјепановић додајући да је свака година на свој начин изазовна и да на то ратари морају рачунати.
Наде у добар род кукуруза не полаже ни Љубиша Николић из Агића, који под овом културом има 90 дунума.
– Прошле године сам имао проблема са штетом коју су починиле дивље свиње, а ове године дуготрајан сушан период учинио је своје. Кукуруз на силу зри – рекао је Николић додајући да је цијена кукуруза у пољопривредним апотекама 60 марака и да је за очекивати поскупљење.
Воће
Разочарење ових дана не крију ни воћари. Још у јулу, година је слутила на рекордну када су у питању принос и квалитет шљиве, крушке и јабуке, али је суша у воћњацима причинила непоправљиву штету.
– Дуготрајна суша нанијела је штету квалитету и приносу воћа, који ће бити око 50 одсто мањи. Кренула је берба крушке виљамовке, а ријеч је о сорти која се посљедња бере. Плодови се морају склањати због високе температуре ваздуха. Биљка се бори само да преживи. Када нема воде, из плодова се повлаче сокови у биљку и плодови су све ситнији
– изјавио је Срни предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић, а пренијела је Радио – телевизија РС.