Инструментално, играчко и пјевачко богатство дервентског краја вечерас је приближено свим заљубљеницима у обичаје, шаргију, пјесму и игру, уз овај инструмент, а посебну чар специфичности Дервенте, присутни су могли и да осјете захваљујући играчима и свирачима шаргије, те изворној пјесми.
Велики дио овог богатства укоричен је у научни рад настао кроз пројекат „Традиционална вокална, вокално – инструментална и играчка пракса дервентског краја“, а прикупљање етномузиколошког материјала у три етапе провела је музејски савјетник етномузиколог у Музеју РС Сања Пупац.
-Први тежак задатак у овом пројекту јесте било пронаћи адекватне казиваче који чувају наше нематеријално културно наслијеђе и могу да нам пренесу нешто о традицији. Оно што је истраживање показало је да ће традиција Дервенте и њених села живјети и опстати иако у селима имамо све више старије популације. Млађе генерације показују интересовање за савладавање свирања на шаргији, а томе доприноси и постојање секције свирања на шаргији која је сабрала завидан број полазника – рекла је Пупац додавши да је све прикупљено уоквирено у писани рад.
-Приредила сам писану форму рада са теренских истраживања који је у виду приказа традиционалних игара, пјесама, свирке и обичаја са подручја Дервенте и њене уже околине, конкретно Доњег и Горњег Детлака и Појезне, и та грађа ће бити доступна свима у библиотеци, а надам се да ће се истраживање наставити јер нису обухваћена сва села – рекла је Пупац.
Идеја за овакав начин истраживања и очувања музичких раритета дервентског краја потекла је из Народне библиотеке „Бранко Радичевић“, а како је појаснила вршилац дужности директора Весна Шаин, вечерас је представљен материјал прикупљан од 2024. године.
-Музичка традиција неког народа је заиста важан сегмент културног и националног идентитета, а овим пројектом смо се настојали вратити нашим коријенима, звуку шаргије, пјесме, кола, међу којима је можда најкарактеристичнија „бруђа“, а која су се играла у различитим друштвеним приликама. Циљ пројекта није био само да запишемо наше богатство, него и да покажемо колико је значајно, чиме треба да се поносимо и шта треба да преносимо на наше будуће генерације – казала је Шаинова истакавши да је библиотека направила прве кораке у смјеру да шаргија и традиционални звук буду увршћени на Листу нематеријалног културног наслијеђа РС.
У пројекат се, као казивач, а данас још увијек и пјевач, радо укључила Мира Вајић из Осиње.
-Још као дјевојчица сам вољела пјевати на њиви, док би чувала говеда и овце, а тако су и други, дјевојчице и дјечаци, који су и свирали шаргију, па и кад сам се удала, прије 51 годину, сватови су дошли пјешке по мене пјевајући. Свадбама је претходило ашиковање, а и кола у којим смо посебно уживали, када су и шаргија и виолина главне. Шаргија је раније била знак богатства куће, а данас, иако је доступна, тек понеко је свира, а ја сам доживјела да свира мој унук – рекла је Вајићева.
Савремени чувари традиције, чланови СКУД-а „Дервента“ који су радо били дио пројекта, уљепшали су и промоцију, а, како је истакао умјетнички руководилац Саша Арсенић, кореографија „Игре из околине Дервенте“ од самих почетака постојања је лична карта овог друштва.
-То је једна од првих постављених кореографија и уназад 30 година, гдје год смо се представљали играма и пјесмама дервентског краја, увијек смо похваљени, освајали смо награде због њене специфичности и аутентичног споја шаргије и виолине и то је једна од омиљених кореографија и играчима – казао је Арсенић, а под кровом овог друштва прије три године покренута је и секција свирања на шаргији која има полазнике свих узраста.
-Шаргију свирам око двије и по године, а привукао ме тај специфичан звук и можда осјећај наслијеђа од покојног дједа. Прво се мора савладати само држање шаргије, али је мени много лакше свирати уз виолину – рекао је полазник секције Марко Рауковић, а на „дворепој“ дервентској шаргији тонове је вечерас низао осамнаестогодишњи Дени Квакић.
-Први пут сам се сусрео са шаргијом када сам имао 11 година, када сам чуо звуке једноставно сам се заљубио, а од 13. сам почео да савладавам умјеће. Ова „дворепа“ шаргија ми је изазовнија, занимљивија и још специфичнија од „једнорепе“ и хтио сам да очување наше традиције наставим на овом инструменту – казао је Квакић.
