Најрадоснији хришћански празник Божић, којег обасјавају мир и љубав, тродневна је светковина која вјернике окреће породици, а традиција и обичаји који се везују за тај дан испуњавају домове топлином и спокојем.
Вјерници се за Божић, најрадоснији дан, дан рођења Исуса Христа, припремају шестоседмичним постом, прочишћавајући се од гријеха и мржње, а круна тога је причешће.
ПРИПРЕМЕ
ЗА БОЖИЋ
Сви обичаји који прате Божић имају циљ да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина, а неизоставни дио традиционалне прославе дана Христовог рођења је бадњак, слама, чесница, јагњеће или прасеће печење, молитва и низ других обичаја, који варирају од мјеста до мјеста.
Божићу претходи Туциндан, који се обиљежава 5. јануара, када се припрема печеница. На тај дан, по народном предању, дјецу не треба тући, јер ће цијеле године бити неваљала и боловаће од чирева. На Бадњи дан, 6. јануара, припреме за Божић почињу у зору када домаћин и остали мушки чланови домаћинства сијеку бадњак и доносе га кући.
У Тадићима из Лупљанице, на Бадњак се окупљају комшије и сви заједно иду у поход на бадњак, а сваки домаћин се труди да стабло буде право, отприлике дебљине руке, те да га обори из три пута.
– По дједовом предању, када изаберемо лиснат и прав храст или цер, скине се капа, прекрсти се и из три ударца сијече бадњак – испричао је Симо, док његов комшија Бранко објашњава да је њихов отац, када су били дјеца, бадњак навече полагао на огњиште, али да они дио бадњака ложе у шпорет, а неколико гранчица сачувају и оките славску икону.
Изгарање бадњака укућани прате молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави, ни новца и да буде берићетна за стоку и усјеве.
Док бадњак гори, у ватру се залажу пшеница или неко друго жито, а то је обред који симболизује богат род. А онда се у кућу уноси слама за традиционално пијукање које је права радост за дјецу.
– Некада смо на слами сједили и вечерали, а сада сламу ставимо под сто, те помијешамо у њу слаткише које дјеца траже пијукајући – испричале су домаћице из Тадића.
На Бадњи дан жене у кући мијесе божићне колаче, торте, и припремају трпезу за Божић. На Бадњи дан се пости и углавном се једе риба, пасуљ пребранац, суво воће и пече хљеб који ће бити на столу све до Богојављења. Обичај је да се тога дана ништа не износи из куће.
Домаћице из засеока Тадићи кажу да добар дио Бадњег дана прође у припремама за Божић, јер чесница, житница и ковртан морају бити печени прије одласка у цркву на уранак.
– Прво кувамо чесницу у коју се ставља новчић коме се увијек дјеца највише обрадују, а ко га пронађе треба тог дана да намири стоку са сољу и брашном, па житница и затим ковртан који се набије на рог крави или волу и то у три наврата, те се обраћа пажња како ће ковртан пасти на земљу. Стари људи кажу да ако падне на земљу онако како се пекао година ће бити берићетнија за стоку. Прије одласка у цркву кокошкама се даје пшеница која је остала још од Вариндана – казала је Босиљка Тадић.
Предсједница Кола српских сестара „Царица Милица“ Ђурђа Додиг Пијетловић казала је да се и у њеном дому поштују обичаји и традиција и да она припреме за Бадње вече отпочиње када своје бадњачаре дочека уз ракију и вино.
– Свака домаћица има пуне руке посла у тим претпразничним и празничним данима. Када дочекам своје укућане са бадњаком, почињем са припремом домаћег хљеба. Припремам још и пребранац, кромпир на неколико начина, а на трпези се нађе и свјеже и суво воће – испричала је Додиг Пијетловић, те додала да јој право задовољство причињава чување традиције када је у питању припрема хране.
Она још објашњава и да је вечера за Бадње вече жртвена вечера, за мртве претке и да све оно што падне на под не баца, него то сачува и намијени за мртве.
БОЖИЋ
На Божић, 7. јануара, прије свитања звоне сва звона на православним храмовима, а домаћини и сви укућани облаче најсвечанију одјећу и одлазе у цркву на јутарњу и божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора и то је прва храна која се узима на божићно јутро. Људи се поздрављају ријечима „Христос се роди“ и отпоздрављају са „Ваистину се роди“. Код српског народа је традиција да се тако поздравља од Божића па све до Богојављења.
Након доласка са јутарње литургије укућани сједају за трпезу са мрсном храном. У Тадићима по повратку укућана са уранка, пали се свијећа, све се заједно помоле, па се омрсе са сиром уз мед и јабуку, послије чега се ломи чесница и једе се печеница и остале припремљене ђаконије.
Док породица Додиг Пијетловић уранак и доручак проводе у манастиру, за божићни ручак окупљају пријатеље, комшије и кумове.
– Прије ручка, глава породице запали свијећу, узима кадионицу, окади иконе у кући, окади кандило и све присутне, те кадионицу преда неком од млађих укућана да окади остатак куће. Након ломљења чеснице, која симболише славски божићни колач, сви за столом се мирбожимо, честитамо Божић једни другима понаособ. На трпези се некад нађе свињетина, такозвана печенице, а дешава се и да то буде ћурка. На столу се нађе мјеста и за руску салату, питу сирницу, сарму и оно што је најважније, храна остаје на столу цијели дан – објашњава Додиг Пијетловић те још каже да према вјеровањима онај ко пронађе новчић у чесници биће срећан читаве године.
Други дан Божића се проводи у свечаном, тихом домаћинском расположењу и посјећују се најближи пријатељи и родбина, а у црквама се служи литургија захвалности Богородици. Трећи дан Божића је Стевањдан или Свети Стефан, који је прва крсна слава по Божићу и Новој години. Овај дан представља дан општег мирења и праштања и тада се износе остаци сламе и бадњака из куће.
Коледавци
Празновању дана Христовог рођења претходи низ обичаја, међу којима су и коледавци. Ријеч је прерушеној свадбарској поворци која иде од куће до куће и пјева коледавске пјесме и прима поклоне од укућана да би им година била богата и плодна.