Документарни филм „Сопронова печатња“ који доноси причу о покретању штампарије и развоју писане и штампане ријечи код Срба у 19. вијеку, приказан је данас пред око 90 ученика дервентских средњих школа у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“, испунивши један од својих циљева – да едукује школарце и отргне од заборава важне историјске догађаје.
„Сопронова печатња“ са радом је почела 1866. године, а на позив турских власти покренуо је Игњат Сопрон из Земуна, како би се у њој штампале књиге за српске школарце. Филм је настао у продукцији Кинотеке Републике Српске, а продуцент филма и директор Кинотеке Сњежан Лаловић истакао је да се ово остварење ослања на „Печат браће Љубавића“, причу о горажданској штампарији, која је постојала 300 година прије Сопронове.
– За вријеме Отоманске империје, послије горажданске штампарије која је дјеловала само двије године, више од 300 година није било штампарије на нашим просторима. Тада је почело национално буђење код Срба, почеле су се отварати школе и за женску дјецу, гдје се истакло име Стаке Скендерове, а почели су се увозити и уџбеници из Србије на ћирилици што је сметало порти у Цариграду и они су одлучили да ангажују штампара да отвори штампарију у Сарајеву, како би почели радити уџбеници за српску дјецу са другачијим садржајем. Осим што је покренута дјелатност штампане ријечи и могућности оглашавања са листовима, као што је „Босна“, „Босански вјестник“ и други, Сопронова штампарија је дала крила за једну духовну, културну и информативну револуцију међу Србима у БиХ – казао је Лаловић истакавши да је занимљиво што је и ова штампарија била „кухиња“ ријечи на ћирилици.
– У цијелом поднебљу говорио се српски језик, а и муслимани и фрањевци су писали ћирилицом и било им је јако тешко да се одуче од тог писма. Кроз филм се помињу и бројна значајна имена, почев од Васе Пелагића. Та имена и догађаји не смију да се забораве и то је један од основних циљева зашто смо правили филмове, јер сматрамо да се те ствари недовољно изучавају у школама и желимо да ова остварења буду пласирана као историјски часови, али и да буду идентитетске приче које ће бити приказане са поносом – додао је Лаловић.
Кинотека РС, како је казао директор, његује добру сарадњу са филмским фондовима у чему им помаже Представништво РС у Москви, чија чланица је и Маријана Цвјетковић која је присуствовала пројекцији, те сарадњу са установама, као што је и дервентска библиотека.
– Надамо се да ће овакве манифестације за ученике постати пракса, а данас смо на пројекцији филма угостили деведесетак ученика и то новинарске секције Средњошколског центра „Михајло Пупин“ и библиотечке секције Стручне и техничке школе, која кроз своје дјеловање проучава српско писмо и штампарије – рекла је в.д. директора библиотеке Весна Шаин додавши да се на овај начин ученици упознају са снагом писане и штампане ријечи.