Имам осјећај да Дервента у односу на прошлу годину има мало више позитивне енергије и мало више погледа унапријед. Такође, чини ми се и да људи виде и доживљавају кораке напријед које смо предузели као нешто позитивно и као нешто што ће у наредним годинама још више развијати град. Добијам ту врсту подршке, не у смислу да ми неко подилази, већ да људи искрено вјерују да Дервента може да буде љепше и боље мјесто за живот. Осим тога, град је и инфраструктурно развијенији него што је био, урадили смо велики број пројеката и уложили значајна средства. Пред нама је, засигурно, још много посла и планови су такође, велики.
Изјавио је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Дервенте Игор Жунић, рекапитулирајући за наш празнични број протеклу, 2025. годину, уједно и прву годину свог мандата. У редовима који слиједе прочитајте да ли је задовољан постигнутим, које су то окоснице рада градске администрације у 2026. години, у којим областима ће бити највише посла, а и које то нове манифестације и друштвени догађаји се припремају за идуће мјесеце.
Осим краја године, када се уобичајено сумирају испуњени задаци, Ви имате још један повод за „подвлачење линије“, а то је заокружена прва година мандата. Чиме сте задовољни, а чиме не?
– Када посматрам прву годину мог мандата и мандата мог тима и скупштинске већине, мој одговор не може да превагне ни на једну страну. Било је доста успјешних и добрих ствари у протеклој години, али и оних којима не можемо бити задовољни. Ипак, сматрам да се тај период може оцијенити неком средњом, пролазном оцјеном. Оно што смо предвидјели да радимо, односно оно што је представљено грађанима, иде добрим темпом, то јесте реализација пројеката које смо покренули тече у добром правцу. Знамо да је локална заједница један жив организам у којем се јављају нове потребе и које неминовно искрсну, али сматрам да смо успјели да одговоримо на све компликоване захвате, почевши од елементарних непогода које су нас задесиле до изградње инфраструктуре, али и доношења стратешких докумената који су нам неопходни за даљи развој.
Оно што је посебно битно јесте да имамо стабилан буџет и да се редовно сервисирају све обавезе. Све што смо планирали када је ријеч о буџету смо и испунили и ту могу да будем поносан. Немамо ни једну марку дуга.
Како Вам Дервента изгледа овог децембра у односу на прошли и како град видите догодине у ово доба?
– Дервента је моја искрена љубав и овај град сам увијек посматрао као позитиван, без обзира на мјесто на којем сам се налазио. Имам осјећај да Дервента у односу на прошлу годину има мало више позитивне енергије и мало више погледа унапријед. Такође, чини ми се и да људи виде и доживљавају кораке напријед које смо предузели као нешто позитивно и као нешто што ће у наредним годинама још више да развија град. Добијам ту врсту подршке, не у смислу да ми неко подилази, већ да људи искрено вјерују да Дервента може да буде љепше и боље мјесто за живот. Осим тога, град је и инфраструктурно развијенији него што је био, урадили смо велики број пројеката и уложили значајна средства. Мислим да је град љепши и динамичнији него што је био и да је оно што смо зацртали у друштвеном, културном, спортском аспекту остварено у великој мјери. Евидентно је и да се људи више окупљају на манифестацијама и догађајима и да се у читавом граду осјећа позитивна енергија.
Пред нама је, засигурно, још много посла и планови су такође велики. За идућу годину предвидјели смо значајна средства за изградњу инфраструктуре, а у фокусу ће и даље да буду градске улице, канализација, тротоари, замјена дотрајалих водоводних мрежа, али и изградња спортских терена, паркова, игралишта и реконструкција школских објеката. Дервенту у 2026. години видим инфраструктурно још богатијом, са новим, другачијим амбијентом који ћемо направити у свим овим областима које сам поменуо. Имам осјећај да људи који живе у Дервенти препознају ово што радимо. Наравно, и критика треба да постоји, ја од тога никада нисам бјежао, и покушавам да сваку добронамјерну критику прихватим и сагледам, а оно што је могуће и доприноси квалитетнијем животу, са својим тимом и урадим.
Буџет за идућу годину је, судећи према документу који је прије 15-так дана усвојен, стабилан и развојни. То значи и да ће сви који се на њега „наслањају“ моћи да рачунају на подршку, а и да ће град наставити да се развија. Које су то, ипак, најважније компоненте буџета?
– Често када говорим о буџету кажем да он мора да буде праведан, односно да покушамо сва та средства која народ прикупи и средства за која се на основу квалитетних и добих пројеката изборимо код виших нивоа власти, да буду равномјерно, поштено и коректно распоређена. Поред средства за несметано функционисање свих дијелова јавне управе, важно нам је и да имамо надоградњу. У том смислу, у идућој години планирали смо за капиталне инвестиције, односно директна улагања из буџета, два милиона марака, те улагања из Одјељења за стамбено – комуналне послове од око 1,5 милиона КМ, а очекујемо и значајну подршку виших нивоа власти. Реално је да ћемо за бољу, љепшу и ефикаснију Дервенту, у 2026. години уложити између пет и шест милиона марака.
Обезбиједили смо и средства за социјалну заштиту, за наш Дом здравља, настављамо подршку пољопривреди, стипендирању свих студената, а до краја године сигурно ћемо имати и већа издвајања за пронаталитетну политику. Уз све то, наставићемо да обезбјеђујемо могућности за ширење привреде, а подржаћемо и почетнике у малом бизнису, што ће бити значајно за све оне који покрећу пословну активност, јер нам је циљ да подстичемо и мале привреднике који кроз своју дјелатност хране своје породице.
Ко ће моћи да добије ту врсту подршке?
– Идеја је да подршку из буџета добију самостални предузетници приликом оснивања своје дјелатности или кроз директан новчани подстицај или кроз сервисирање њихових обавеза у првој години пословања. Сви детаљи о томе биће дефинисани у правилнику који ће бити објављен, уз аплицирање путем јавног позива. Осим тога, размишљамо и да, уколико будемо у могућности, подржимо и предузетнике који су регистровани у протеклој години.
– Када је ријеч о капиталним улагањима, један од планова је и подршка средњем образовању. На шта се конкретно мисли?
– Основна замисао је развој практичне наставе и за те намјене смо издвојили иницијална средства, а сигуран сам да ће она бити и много већа. Желимо да струке, као што су мехатроника, електроника и њима сличне, имају практичну наставу на врхунском нивоу. Да би то било могуће морамо најприје да уредимо просторе у обје дервентске средње школе и обезбиједимо дио неопходних машина и алата за практичну наставу, а која ће касније бити надограђена уз помоћ привредника и Европске уније. Један наш програм за адаптацију простора презентоваћемо ускоро и у кабинету предсједника Републике Српске. Очекујем почетком године посјету фирме из САД-а која се бави производњом ЦНЦ машина како би презентовала своје технологије и уколико покажемо спремност и понудимо адекватан простор, велика је шанса да добијемо регионални центар за доквалификацију или преквалификацију кадрова у овој области.
Циљ је да, на концу, из наших средњих школа излазе квалитетни кадрови, потребни привреди. Желимо да школујемо ученике који ће касније бити добри радници и за тај свој квалитет добро и плаћени и у том погледу сам разумио поруку привреде. Све то радимо како би радници остали у Дервенти, овдје се „кућили“, заснивали породице и како своју срећу не би морали да траже изван граница.
Недавно је формиран Привредни савјет за који сте рекли да ће бити Ваша десна рука. Какве су повратне информације од привреде?
– Привредни савјет, који чине озбиљни привредници, имаће значајну улогу у креирању привредног амбијента. Дервента је и даље интересантно подручје за развој привреде и доста страних улагача је ове године водило разговоре са мном и процјењујем да су међу њима барем три или четири фирме које ће у идућој години покренути пословање у Дерврнти. Једна од њих је фирма из Салцбурга, која би већ у априлу требало да почне са радом. Покренута је и измјена регулационог плана која је предуслов за нову пословну зону иза Сервисно – комуналног центра, а која ће привредницима дати могућност за покретање производних капацитета на потпуно уређеној инфраструктури.
Да ли је идеја о бесцаринској зони и даље „жива“?
– Да, та идеја је жива и врло интензивно радимо на њеној реализацији. Већ на идућој сједници Привредног савјета то ће бити једна од тема и ако добијемо званичну потврду заинтересованих привредних субјеката кренућемо у израду елабората који ће бити основа за оснивање бесцаринске зоне. Посматрамо искуства других, а понајвише Србије, која нам је узор, с обзиром да ни она још увијек није дио Европске уније. Привредници се распитују о бесцаринској зони и сматрам да је њено формирање битно и због компанија које би у будућности могле овдје да послују.
И даље се води рачуна о селима. То је јасно с обзиром на планираних 500.000 КМ у идућој години за пољопривредне подстицаје. Међутим, шта ће још бити рађено када је ријеч о инфраструктури?
– Морам да истакнем да смо у протеклој години само у путну инфраструктуру у селима уложили 960.000 марака, реконструисан је и дистрибутивни цјевовод према Томасовом брду што је обезбиједило стабилно водоснабдијевање села јужног дијела града, а рађени су захвати и на неколико мањих цјевовода, као и расвјета. Настојали смо да села добију што више елемената који иначе има градско подручје и да улагања буду уједначена и ту равномјерност ћемо настојати да задржимо и у идућој години.
Готово исто колико је у селима важна изградња инфраструктуре, толико је у граду видљив недостатак мјеста за дјецу у вртићима. Колико је реално да Дервента у скорије вријеме добије још један вртић? Свједоци смо да и послије проширења „Трола“ и даље постоји листа чекања.
– Циљ локалне власти, као и Владе, јесте да сва дјеца буду обухваћена предшколским васпитањем и образовањем. У проширеном дијелу јавног вртића мјесто је добило 140 дјеце и још је око 110 дјеце на листи чекања. Наш задатак је да обезбиједимо потребну документацију за вртић који би, према ранијој идеји, био с друге стране Укрине, а потом и да добијемо подршку виших нивоа власти за његову градњу. Морам да нагласим да је вртић велика потреба града, али и велико оптерећење за буџет. Комерцијална цијена боравка у вртићу за једно дијете је 660 марака, а родитељи сада издвајају 250 КМ. Али, и поред тога настојаћемо да свој дјеци која имају жељу и потребу омогућимо боравак у предшколској установи.
Град поново поприма и епитет спортског центра. Градска администрација то свакако и подстиче подршком из буџета. За идућу годину предвиђена су и већа издвајања за спорт, око 800.000 КМ, а хоће ли бити и радова на спортској инфраструктури?
– Чињеница је да Дервента, што често понављам, за спорт издваја највише по глави становника. Али, поред тог, директног финансирања спортских колектива, желимо и да наставимо да градимо спортску инфраструктуру. То је предвиђено и кроз капитални буџет и очекујем да ћемо у идућој години добити неколико нових, савремено опремљених, спортских игралишта. Такође, и даље ћемо уређивати стадион „Текстилца“ и уз њега, и спортско – рекреативну зону на простору уз стадион, на земљишту које смо добили од касарне. Управо је расписан тендер за проширење Спортског центра вриједан 500.000 КМ, а у години која је на прагу добићемо и пројекат гријања и хлађења дворане. Реконструисаћемо и школске спортске дворане. До краја идуће године град ће бити богатији за неколико трим стаза, нових спортских и терена за рекреацију.
Има ли још нешто што ће, са аспекта градске администрације, обиљежити 2026. годину?
– Важно је и наше опредјељење да здравствену заштиту грађана подигнемо на највиши могући ниво кроз опремање Дома здравља и квалитетне кадрове. По први пут из буџета града биће подржана једна специјализација, а очекујемо и скори завршетак реконструкције Службе хитне помоћи како би идуће године могли да кренемо у спољашње уређење Дома здравља и рјешавање питања паркинга. Набавили смо два возила хитне помоћи и возило за превоз дијализних пацијената, а у идућој години купујемо и још једно, најсавременије, возило хитне помоћи. Према договору са руководством Дома здравља, ова установа ће израдити пројекат реконструкције зграде старе болнице, а са Министарством здравља размјењујемо идеје за шта би тај објекат био најпогоднији. Значајно је и да се наш Центар „Будућност“ развија на прави начин и да постаје један од три центра у РС за рану процјену дјеце са сметњама у развоју.
Манифестације
У прилог томе да се у Дервенти гради инфраструктурни, друштвени и културни амбијент живота који не подразумијева модел „кућа – посао“ говори и податак да је манифестације у овој години посјетило око 60.000 људи. Значи ли то да се Дервенћани буде из зимског сна и да им нови амбијент прија? Припремају ли се, можда, неке нове манифестације?
– Манифестациони сегмент живота у града, па и у погледу туризма, ми смо још на почетку мандата ставили у наш фокус. Око 60.000 људи је посјетило разне догађаје који су у Дервенти организовани и јасно је да манифестације привлаче посјетиоце и из других градова. Први пут смо направили календар манифестација и имамо у плану и нове које ће додатно обогатити друштвени, културни и спортски живот. У преговорима смо за организовање озбиљног сајма књиге у априлу или мају, а који би трајао три – четири дана, и био би занимљив читавој нашој регији. Планирамо и фестивале шаргије и ракије, као и да што више проширимо „Дервентске зимске вечери“, а грађанима ћемо понудити и већи број концерата. И даље ћемо развијати „Вински трг“, а даћемо простор и представљању и промоцији наших домаћих производа у виду градске пијаце барем једном седмично. Центар за културу, у којем предстоје озбиљна улагања, и Народна библиотека биће окоснице културних догађаја.