Љубав према људима и духовна радост када знаш да некоме помажеш, не гледајући на вјеру, нацију и мјесто из којег неко долази, главни су разлози што годинама дарујем крв, а до сада је то било 96 пута, мада рачунам да је било више, јер сва давања крви нису уписана.
Ријечи су пароха Украјинске гркокатоличке цркве Успења Пресвете Богородице, Петра Ситника.
– Прво даривање крви било је у војсци 80-их година у Карловцу, а онда сам наставио током студија и службе у парохијама. До сада сам 96 пута даровао крв, а већ од наредне године због година нећу моћи. Осим на редовним акцијама било је и ванредних давања крви по позиву – рекао је Ситник истичући да се након сваког даривања крви осјећа физички лакши и веселији.
– Било је признања, али највеће је када човјек зна да је некоме помогао. Лијепо је да се неко сјети, да примјети да си некоме изашао у сусрет. За вријеме рата је изгорјела документација о броју даривања крви, мада ја не бројим, има Бог он све евидентира – рекао је Ситник којем је Црвени крст РС додјелио плакету за 75. давање крви.
Ситник је од 90-их година, од завршетка богословије, посвећен свештеничкој служби.
– Родом сам из Дервенте, из Доњих Живиница. У Загребу сам завршио богословију, а за вријеме рата на служби сам био у селу Деветина код Бањалуке. Послије тога бискуп ме премјешта у Дервенту. Овдје имам једну централну цркву преко пута бивше штампарије, у Детлаку једну капелицу, а у Српцу покривам четири капелице. Проблема немам, добра је сарадња са свима – рекао је Ситник.
Секретар Градске организације Црвеног крста Радислав Кујунџић истакао је да се Ситник убраја међу даваоце крви са највећим бројем даривања.
– За 33 године стажа у Црвеном крсту до сада је само једна особа крв дала 103 пута, а био је то Незир Вилдић који је преминуо. Други по броју је Борислав Радановић који је крв даровао 101. пут, а Петар Ситник 96 пута. То је број давања крви који у нашој организацији имамо евидентиран – рекао је Кујунџић додајући да стална активност анимирања младих да постану добровољни даваоци даје резултате.
