Њујорк је лијеп град са мноштвом могућности, али веома ужурбан и потребно је вријеме да се човјек на то навикне, а ја се ипак у будућности видим у неком мирнијем окружењу, можда чак поново у Дервенти.
Испричао је то двадесетшестогодишњи Дервенћанин Дејан Милић који од 2021. године живи и ради у Њујорку. На америчко тло при пут је крочио 2019. године као студент политичких наука из Бањалуке и то путем једног од програма за рад у иностранству.
– У САД сам отишао као студент прве године политичких наука путем програма у којем се четири мјесеца ради и један мјесец путује. Због короне настала је пауза да би 2021. године поново се пријавио и отишао у трећој години студија. Тада сам одлучио да останем у Њујорку гдје радим у италијанском ресторану – рекао је овај млади Дервенћанин који послије добијања двогодишње дозволе за боравак планира и да настави школовање.
– Жеља ми је да завршим барем вишу школу у Њујорку. Живот у метрополи какав је Њујорк је специфичан, убрзан, и потребно је времена да се ми Европљани на то навикнемо. И та отуђеност која влада у вишемилионском граду, за наш менталитет је прилично необична. Осим тога, град је подређен људима који заиста много раде – испричао је Милић којем је у туђини највише недостајала породица.
– Та раздвојеност од породице некако је највећи проблем, а недостаје ми и рутина коју сам имао код куће, храна и још много тога. Срећом, имамо цимерку Црногорку, а неријетко и на улици сретнем људе који говоре познат језик. Мој хоби је бициклизам, а за своју душу напишем и по неку пјесму, јер сам у ранијем времену био активан у Српском књижевном клубу „Вихор“. Волим да обилазим и музеје. Често одем до Асторије, гдје има доста српских клубова, продавница, ресторана и тамо се пронађе све оно што имамо код куће – додао је овај младић који не крије да њујоршки стил живота ипак није за њега.
– Не вјерујем да ћу остати да живим ту дуго. Град је добар за живот док је човјек млађи, али ипак сматрам да није погодан за породични живот. Планирам да пронађем неко мирније мјесто, а нисам још увијек одустао ни од могућности да се вратим у Дервенту, нисам донио коначну одлуку, али за сада сам тамо – рекао је Милић који се под свјетла њујорка враћа у фебруару.
Промјене
Милић, који је у завичај стигао послије пет година одсуства, примијетио је и да је Дервента добила нови изглед.
– Дервента се доста промјенила за ових пет година, Пола ових зграда, локала и манифестација не памтим – додао је он казавши и да је примијетна већа окренутост друштвеним мрежама, посебно дјеце и младих, што је један од карактеристика америчког друштва.