ДруштвоИЗДВОЈЕНО

Ћирилица брод који се
брани од најранијег узраста

Сиромашење израза, утицај интернета и популарних „емотикона“, те култура брзе и позајмљеницама и скраћеницама испуњене комуникације, све су присутнији и међу најмлађима, због чега је његовање матерњег језика од изузетне важности већ од првог сусрета са говором и писмом.

Став је то професора разредне наставе у дервентским основним школама који имају важну и незавидну улогу упознавања ђака са матерњим језиком и писмом. Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара, учитељи су с нама подијелили начине уз помоћ којих се  супротстављају сиромаштву израза, те подстичу описмењавање најмлађих генерација.

– Још од малих ногу треба да гајимо  и развијамо љубав код дјеце према писаној и изговореној ријечи. Важно је да се у разговору са дјецом лијепо изражавамо, да их пажљиво слушамо док говоре, да им читамо, да им пјевамо, рецитујемо – рекла је учитељица у Основној школи „19. април“ Сузана Брестовац примијетивши да дјеца све чешће у школу крећу са проблемима у говору.

– Примијетно је тепање, изговор ријечи без појединих гласова или једноставно сиромашан рјечник за тај узраст. Када је ријеч о писму, као стубу писмености, ми учитељи  највише волимо када нам дјеца дођу у школу без претходног знања, јер таква дјеца најбоље усвоје технику правилног писања. Када је почетно описмењавање дјетета правилно урађено, касније надоградња нових знања у говору, читању, писању иду лако – додала је она истакавши да је поред учитеља велику улогу у описмењавању имају, наравно, и родитељи.

Да формирање осјећаја за матерњи језик и писмо условљава осјећај припадности и идентификације са једном културом, обичајима и традицијом истакао је професор разредне наставе у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи Данијел Ложњаковић.

– Мотивисати дјецу да пишу ћирилицом је све теже због утицаја друштвених мрежа и глобалне употребе латинице. је што имамо прилику да кроз факултативну наставу дјецу упозанјемо са калиграфијом, па незаобилазне активности су и такмичења у лијепом писању и рецитовању – рекао је Ложњаковић.

Учитељица у ОШ „Тодор Докић“ у Календеровцима Данијела Кршић сматра да је важно код дјеце развијати љубав према писаној ријечи.

– Помоћу сликовница, књига, енциклопедија, одласцима у библиотеку и сличним активностима настојим мотивисати ученике да се заљубе у књигу и да схвате љепоту писане ријечи и често им кажем да нема љепшег и богатијег језика од нашег. Подстичем их кроз лектире, рецитаторске секције, дјечију штампу, квизове, језичке игре да формирају осјећај за језик готово кроз игру, тако да и немају стварни осјећај да уче, него им то долази природно. Укључивање дјеце у писање треба увести тако да им не ствара оптерећење, већ задовољство. – објаснила је Кршићева, а да је у најранијим разредима важније развијати сензибилитет и љубав према матерњем језику сложио се и професор разредне у ОШ „Никола Тесла“ Жељко Ђукић.

– Oписмењавање не смије бити одвојено од суштине матерњег језика, односно говора и писаног говора. Нит се описмењавање може сматрати као довољно самом себи. У разредној настави сматрам да је много важније развијати љубав према матерњем језику од саме технике описмењавања, у чему свакако, велику улогу може одиграти сама сензибилност учитеља према матерњем језику – казао је Ђукић који се примијетио да се од петог разреда  утицај интернета брзо и вишеструко појачава.

– Тај утицај се огледа у смањеној креативности говора матерњим језиком, ђаци више не воле часове културе говора, и ако говоре употребљавају краће синтагме које се учестало понављају у тим дјечијим активностима на интернету, а које у комбинацији са матерњим језиком не звуче нимало лијепо – рекао је Ђукић.

Скраћенице

Како су истакли учитељи, већ у нижим разредима основне школе примијетна је све учесталије комбиновање српског и страних језика.

– Оно што код дјеце често имамо прилику да чујемо јесте да, на примјер, за своју најбољу другарицу кажу она је моја: ,,BFF!“ (на енглеском језику: Best friends forever). Поред тога што,убацују у говор енглески језик, још га и скраћују. То нажалост примијетимо и у случају српског језика, тако да често можемо да прочитамо ЛП, умјесто израза „лијеп поздрав“ – казала је учитељица Сузана Брестовац.

Related posts

Храбра борба против окупатора
не смије пасти у заборав

Derventski List

СТОПИРАНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ ИЗВАН БиХ ЗБОГ КОРОНАВИРУСА

admin

ЗБОГ ПРОБНЕ МАЛЕ МАТУРЕ ДАНАС И СУТРА НЕМА НАСТАВЕ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još