Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Недавно је у свијету обележен 2. април, Дан особа са аутизмом, подсетили смо јавност шта је аутизам, како га препознати, реаговати и на који начин се носити са тим стањем. Ваља напоменути да аутизам није болест, он се не леци. Ради се о неуроразвојном поремећају који се испољава у прве три године дететовог живота и захвата све психичке функције, те траје током читавог живота.
Дијагнозу аутизма даје тим стручњака уз примену високостандардизованих батерија тестова, опсервација, итд. Овај неуроразвојни поремећај доводи до озбиљних проблема и назадовања у областима вербалне и невербалне комуникације, социјалне интеракције, и понашања. Испољава се кроз оштећења социјалне интеракције, комуникације, ограниченим стереотипним и репетативним обрасцима понашања и интересовања.
Деца са аутизмом могу да имају очувану интелигенцију и тада говоримо о високофункционалном аутизму и ту се делимично развија говор и у стању где је присутан интелектуални дефицит.
Процењује се да до 50 одсто особа са аутизмом не развија функционални говор. Деца која усвоје говор често исказују ограничене комуникативне способности.
Најчешћи пратећи проблеми у остваривању комуникације код аутистичне деце су непримерени изрази лица, неуобичајена употреба геста, неуспостављање контакта очима, необични положаји тела, недостатак узајамног или заједничког фокусирања пажње (удружена пажња).
Посебне школе за децу са аутизмом у нашој земљи не постоје, тако да се деца са аутизмом најчешће укључују у школе за образовање ученика са сметњама у развоју.
Уз активну дефектолошку, логопедску, те реедукативну терапију можете да утичете на стање вашег детета. Психолог је неизоставан као вид подршке и помоћи родитељима.