Уз пригодан културни, умјетнички и сценски програм код Старе цркве у Српској вароши вечерас је одржан народни збор под називом „Црква, звоно, крст и вашар дервентски“, који је суграђане повео у давну 1850. годину, када је добијена дозвола за градњу прве православне цркве у Дервенти.
Сљедеће 1851. године освештани су темељи храма и одржан је први народни збор из којег је израстао дервентски Вашар, а жеља организатора овог збора је да се на овај начин допринесе изворном окупљању које се годинама организовало у порти цркве.
Први збор овог типа окупио је у Српској вароши велики број суграђана који су до самог краја програма брижљиво гледали сценски наступ Драмског студија Народне библиотеке „Бранко Радичевић“, чији су чланови извели пригодне комаде, као и чланова СКУД „Дервента“ који су представили игре из овог краја уз шаргију и виолину, а сви заједно су заиграли и коло.
Иако је на самом крају програма пала киша, добро расположење није успјела да поквари.
Свештеник Љубиша Новић рекао је да је идеја потекла од директорице библиотеке Мирјане Плиснић која је у сарадњи са Црквеном општином дала највећи допринос одржавању збора, те је изразио наду да ће и сљедеће године Дервенћане на истом мјесту и истим поводом окупити пригодан програм, те да ће ово окупљање постати традиција.
Мирјана Плиснић подсјетила је да је Вашар уврштен на листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске и додала да заслужује да се нађе и на УНЕСКО-вој листи, те да је ово једна од активности које би могле да допринесу томе.
– Сама чињеница да је Вашар на листи нематеријалног културног насљеђа дала је идеју да се вратимо изворном облику Вашара и прослављања Велике Госпојине. Тај датум је веома важан за Српску православну цркви у Србе у Дервенти и он заслужује да буде и на УНЕСКО-вој листи, али тај процес је дуг и критеријуми су строжи, а један од њих је да се и данас одржава. То и јесте случај, али овај догађај данас је степеница више да би Вашар заузео своје мјесто на тој листи – рекла је она изражавајући наду да ће пригодним програмом наставити да и убудуће његују традицију из 1850. године.
Током програма сценарио су написали и одломке одглумили полазници Драмског студија библиотеке, а занимљиво је да су пажњу посветили чувеној „Кафани код Ристе“.
– Према подацима из доступних извора то је била једина српска кафана у Дервенти у то вријеме и у њој су се Себи крили од Турака кад су имали потребу за тим и хтјели смо да оживимо успомену на то. Има још много детаља које вриједи споменути и надам се да ћемо у годинама пред нама то и успјети – додала је Плиснићева.
Програму и збору претходила је вечерња молитва у Старој цркви, која је изграђена на мјесту гдје је до 1992. године стајао први православни храм у Дервенти грађен средином 19. вијека.
