Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Услед многих неуролошких поремећаја и стања, нпр. карцинома, последица буде дисфагија. Дисфагија означава поремећај при којем је потребно више времена и труда да храна и текућина из уста доспеју у желудац. Потешкоће са гутањем могу бити повезане са болом. У неким случајевима, можда нећете бити у стању прогутати садржај из уста уопште. Отежано гутање се може појавити у било којем животном добу, али је чешћа код старијих или одраслих особа, те код деце после неуролошке патологије. Узроци дисфагије варирају, а лечење зависи од етиолошког фактора.
Најчешћи узроци су ахалазија – поремећај покретљивости једњака, сужење или тумор једњака, гастроезофагеална рефлуксна болест, која се емитује враћањем желудачног садржаја у једњак, еозинофилни езофагитис, односно упала слузнице једњака, многи неуролошки поремећаји и оштећења, те неки облици тумора.
Дисфагија код дојенчади и деце може се јавити у случајевима болести ЦНС, као што је церебрална парализа и менингитис, те расцепа усне или расцепа непца.
Лечење дисфагије често зависи од врсте или узрока поремећаја гутања. После интервенције од стране стручњака, следи логопедска рехабилитација, односно терапија. Логопед објашњава основне постулате чина гутања, те пролази са пацијентом одређене фазе терапије и вежба. Када успете да прогутате воду, успели сте у терапијском процесу.