Одлазак у цркву и паљење ускршње свијеће, те благосиљање хране и шарених ускршњих јаја неизоставан су дио највећег хришћанског празника, Ускрса који католички вјерници ове године прослављају 4. априла.
У породици Михић, Ускрс ће бити прослављен како налаже традиција, упркос пандемији корона вируса.
Дервенћанка Бранислава Михић истакла је да припреме за Ускрс, како у домовима, тако и у цркви, дају посебну драж овом празнику. И ове ће године, додаје, као и сваке до сада, испоштовати обичаје које је наслиједила од својих предака.
– Припрема за Ускрс почињу четрдесетодневним постом, односно коризмом, и у то вријеме обилазимо старије, помажемо сиромашнима. Од Цвјетнице, односно посљедње недјеље коризме, када је обичај носити цвијеће и маслинове гранчице у цркву, настаје Велики тједан који непосредно претходи Ускрсу и тада су молитва и пост још интензивнији. У том тједну најважније је тродневље, које почиње на Велики четвртак, а обичај је да се тада ускршња јаја што шареније украсе – казала је Михићева казавши да је украшавање ускршњих јаја посебна радост за домаћице, али и за најмлађе.
– Обичај је да шареним јајима украсимо дрвце. За офарбана јаја неријетко се исхеклају или направе торбице у које се стављају јаја и тако се стављају на гранчице. Није важно које је дрво у питању, али се гледа да има што више ситнијих гранчица да би било што богатије окићено – казала је Михићева.
По традицији, како објашњава ова Дервенћанка, један од најважнијих дијелова прославе Ускрса је бдијење, тачније сам дочек празника, које окупља вјернике у цркви на Велику суботу.
– Велика субота је обиљежена окупљањем народа у цркви, гдје сви заједно дочекујемо Ускрс. Обред почиње увече испред цркве, гдје палимо огањ и присуствујемо паљењу велике Ускрсне свијеће. Традиционално, вјерници донесу од куће свијеће које желе да буду благословљене и палимо их од велику свијећу. Поред свијећа, на бдијење доносимо и корпе са шареним јајима и другом храном коју једемо за ускршњи доручак, а основно је донијети хљеб и со. У нашем поднебљу у корпи често може да се пронађе и млади лук и масни сир – казала је Михићева подсјетивши да је обичај да се корпа прекрије нечим шлинганим или хекланим, с обзиром да је то карактеристично за свако домаћинство, а потом се корпа украси цвијећем.
Обиљежавање Ускрса у породичном дому Михић, како објашњава домаћица, ове године неће се много разликовати од досадашњег.
– Ускрс обиљежавају слога, мир и спокој и то нас веже гдје год се налазили. На овај празник обичај је да се окупе укућани. У посјети ми је унука, која ће остати и за Ускрс, тако да ћемо празник обиљежити како доликује, у најужем кругу породице, слози и миру – казала је Михићева објаснивши да пост, односно припрема за Ускрс, престају ускршњим доручком.
– На Ускршње јутро, палимо благословљену свијећу, једемо благословљену храну и потуцамо се ускршњим јајима, те на тај начин престаје пост. Цијелог тог дана, осјећа се свечанији дух у породици, али и у данима који слиједе – рекла је она објаснивши да је у седмици која слиједи послије Ускрса обичај да се људи посјећују, као и да обиђу гробове својих ближњих и упале лампионе.
Ускршња свијећа
Велика ускршња свијећа која се пали о огањ на Велику суботу, пали се и на свакој миси током године. Велики значај и симбол Ускрса преноси се и на крштењима дјеце, када се пламен те свијеће преноси и на свијеће намијењене за крштење.
