Друштво

РАКИЈЕ ЋЕ БИТИ И ЗА РАДОСТ И ЗА ЖАЛОСТ

Свака домаћинска кућа увијек мора да има ракије и за радост и за жалост, те за поклон, а ове године „весели стројеви“ раде као на траци, док из њих теку капљице од шљиве, крушке и јабуке.

Печење ракије, у дервентском крају, традиционално окупља и породицу и комшије, а готово да нема сеоског домаћинства које се не хвали квалитетом домаће ракије, којом домаћин пожели добродошлицу и наздрави сваком радо виђеном госту.

Крај љета обично је резервисан за окупљање око ракијског котла, а ове године пеку се шљива, крушка и јабука.

Мирко Анџић, пензионер из Тетиме, тврди да, деценијама уназад, не памти да је година прошла, а да се ракија није пекла. Које воће најбоље роди, оно и заврши у котлу, а ове године је то крушка, од које је испекао 15 казана ракије.

– Родила је и јабука, али јабуковачу сам пекао од прошле године. Ове године је баш лијепо родила, али није баш захвална и нисам хтио да стављам шећер – казао је Анџић који објашњава да за добру ракију, од које глава неће бољети, кључно је искуство.

– Без муке нема науке. Сваки посао је тежак, а о печењу ракије да не говорим. Мора да се прати стање и у казану и у чабру. Вода у чабру мора да буде хладна, јер од тога зависи колико јака ракија може да се „вади“. Ватра испод казана треба да буде добра, али опет не превише јака како ком не загорио, а који свакако мора редовно да се мијеша – прича Анџић, те констатује да тамо гдје мајстор није хитар и окретан, један казан може да поквари читаву работу.

Овај домаћин истиче да ракију пече само за своје домаћинство.

– Ништа није на продају, све што испечем то је за потребе моје куће. Свака домаћинска кућа увијек мора да има ракије у подруму и за радост и за жалост, али и за поклон некоме ко дође издалека или ко путује далеко – закључио је Анџић.

Иако су казанџије некада били међу најтраженијим мајсторима, данас је ситуација другачија.

Недељка Даниловић власник је казана за печење ракије већ пет деценија и тврди да је бити казанџија некада био заиста уносан посао и да је лијепо могло да се заради од ушура.

– Казан за ракију сада нам служи за породичне потребе и понекад га позајмим комшилуку, а ушур одавно не узимам – испричала је Даниловићева.

Рецепт

Мирко Анџић за успјешно печење ракије савјетује да се крушка и јабука обавезно прво самељу, а потом да се дода шећер. Каже да јабука мора да се мијеша бар два, три дана. Ком, који неки зову и ћоп, треба да одстоји најмање три седмице.

– Крушка и јабука обавезно морају да се препеку. Када се ради о препеченици и у том случају ватра не смије бити јака – објаснио је он.

Цијене

Цијена домаће ракије никада није еквивалент уложеном труду, а литар добре ракије од крушке кошта око 15  марака.

Related posts

Дјеца највећа радост и будућност града

admin

Очување животне средине
зближило младе из три земље

Derventski List

ОКЕР БОЈА УКРИНЕ УКЉУЧИЛА АЛАРМЕ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još