Одборници Скупштине општине усвојили су на данашњој сједници одлуку о расподјели суфицита и неутрошених намјенских средстава из прошле године, од чега је највећи дио намијењен за капиталне инвестиције, а дио за издатке на име судске пресуде у предмету „Сајмиште“.
Начелник Одјељења за финансије Миле Стринић појаснио је да се ради о 785.027 марака суфицита из прошле године, те 92.030 марака суфицита и неутрошених намјенских средстава из 2017. године, као и 74.956 марака неутрошених намјенских средстава из 2018. године, која се уносе у овогодишњи буџет општине.
- Одлуком о расподјели суфицита највећи дио средстава иде за инвестиције, а значајан дио средстава је намијењен за издатке по судским пресудама – рекао је Стринић.
Управо је одлука о распоређивању дијела суфицита у износу од 365.012 марака као прве рате на име извршне пресуде у предмету „Сајмиште“, отворило данас најширу дискусију у скупштинским клупама. Одборници опозиције истакли су да немају довољно информација о поменутој пресуди, те су тражили појашњења.
Шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић износ већи од 700.000 марака, колико је општина Дервента дужна да исплати на име поменуте пресуде, назвао је „скандалозном сумом“.
- Веома смо скептични према касапљењу буџета за ову пресуду. Сматрам да треба сачекати одлуку Врховног суда у ревизији овог предмета – рекао је Катанић додајући да Клуб одборника СДС-а не може подржати одлуку којом се дио суфицита распоређује на име ове пресуде.
Одборник СДС-а Перо Ђурић тражио је појашњење о којој површини земљишта је ријеч у спору, те како је рекао, остале параметре на основу којих се може склопити слика овог спора.
Представници локалне управе објаснили су да се ради о предмету из 1987. године који је постао извршан ове године.
– Ради се о 36 дунума земљишта на Сајмишту. Документација, односно архива о овом случају је изгорјела током посљедњег рата и општина није успјела да докаже да је исплатила средства власницима земљишта, те је након што је пресуда постала извршна дужна да исплати дуг – рекла је начелник Одјељења за просторно уређење Љубица Бећаревић.
У међувремену је потписан споразум о измирењу главног дуга у двије рате, на име чега је 365.012 марака планирано за исплату од средстава суфицита.
- Према свим параметрима, овај споразум је повољан по општину. Да он није склопљен, комплетан износ на који пресуда гласи са припадајућим каматама, био би скинут са рачуна општине – казала је она.
Шеф Клуба одборника ПДП-а Мирко Петрић упитао је зашто журити са исплатом, с обзиром да је ревизија предмета пред Врховним судом РС у току.
- Сматрам да је прије потписивања споразума о измирењу главног дуга Скупштина општине, на ванредној сједници, требало да о томе заузме став – казао је Петрић.
Представници правне службе општине објаснили су да је ревизија ванредни правни лијек, те да он не одлаже извршење пресуде.
Одборник СНСД-а Славиша Ђураш казао је да сматра да су надлежна општинска одјељења требала да, уз одлуку од расподјели буџетског суфицита, приложе и поменуту пресуду, како би се избјегле недоумице код одборника и непотребна дискусија. Додао је да су сви који имају недоумице, могли да их ријеше приликом разматрања рада Правобранилаштва РС, канцеларије у Добоју, на једној од претходних сједница, када је представник те канцеларије био присутан.
Замјеник начелника општине Синиша Јефтић казао је да, иако би то неки можда жељели, неће доћи до блокаде рачуна општине управо због споразума о исплати износа по пресуди у двије рате.
Одборник СДС-а Владо Ковачевић казао је да би требало формирати анкетни одбор који би прегледао списе о пресуди, те понудио најбоље рјешење.
Одборници опозиције на крају нису подржали предложену расподјелу буџетског суфицита, те је за предложени документ гласало 17 одборника, док је осам било против.
Начелник општине Милорад Симић казао је да је срећа када из претходне године остане новца, те да је због тога дискусија опозиције невјероватна.
- Завршили смо годину лијепо, буџет ваљано поредали и он се пуни са 103 одсто од ове године. Релативно добро смо распоредили 877.000 марака из прошле године, а на ову пресуду не можемо утицати. Суд је пресудио да је Дервента дужна 655.000 марака и 52.000 судских трошкова, а договорили смо да дуг платимо кроз двије године и направили смо споразум да не иду затезне камате. Имамо право апелације, али она не одлаже извршење. Зато смо одмах половину средстава предложили да исплатимо, а 405.000 распоредили за разне пројекте – рекао је Симић.
Са 17 гласова за и девет против усвојена је и Стратегија развоја путева на подручју општине за период 2019-2025. године.
Начелник Одјељења за стамбено-комуналне послове Горан Јевтић рекао је да локална заједница континуирано улаже у путну инфраструктуру, јер је то један од врло важних фактора напретка и развоја.
Шеф Клуба одборника СДС Бранко Катанић рекао је да је од овог документа очекивао више од пресјека стања и истакао да се ништа суштински не мијења у односу на постојеће стање јер нема конкретних мјера и активности за побољшање у овој области. Расправљало се и о категоризацији путева, а одборник Перо Ђурић поставио је и питање путева који су пресјечени изградњом Ауто-пута „9. јануар“.
- Ауто-пут је објекат вишег реда и има своју трасу и општина ту нема надлежност. Ако такав пут негдје пресијече пут нижег реда онда мора постојати алтернатива. Вјероватно се некад нешто мора жртвовати, али вјерујте да иницијатива с наше стране према Влади РС, „Путевима“ и „Аутопутевима РС“ постоји – рекао је Јевтић.
Представници опозиционих странака коментарисали су и општу ситуацију у друштву дискутујући о информацији о запошљавању на подручју општине, броју и структури незапослених лица као и потребним кадровима за развој општине, истакавши да је створен амбијент одласка радно способног становништва, те да би требало остварити бољу сарадњу са привредницима како би радници били поштовани, имали боље плате и права. Одборници СНСД-а и замјеник начелника општине Синиша Јефтић позвали су одборнике опозиције да расправљају о документу.
- На Бироу за запошљавање не би било ни 15 људи када би се одјавили они који су на евиденцији само ради остваривања права на здравствено осигурање. То пуно говори о проценту незапослености на подручју општине, који је низак – рекао је одборник СНСД-а Славиша Ђураш подсјетивши да се БиХ суочава са трендом одласка становништва који су земље у окружењу већ прошле.
- Да смо на ову појаву реаговали прије 20 година, нешто смо и могли промијенити, а сматрам да је сада већ касно – рекао је он.
Шеф Клуба одборника СНСД-а Денис Пијетловић казао је да располаже информацијом да у Дервенти има више од 600 запослених који ту не живе, али раде, те да се неки који су отишли у иностранство сада са породицама враћају.
На сједници је донесен закључак о утврђивању Нацрта Регулационог плана „Парк“, који су представили представници „Пројекта“ а.д. Бањалука као носиоци израде, а донесен је и дио регулационог плана „Индустријска зона“ омеђен дијелом Жељезничке и Дубичке улице. Осим тога, допуњен је план систематске превентивне дезинсекције и дератизације на подручју општине у овој години, те дата сагласност за формирање катастарских честица на подручју катастарске општине Дервента 1.
Зелено свјетло добило је извршење буџета за прва три мјесеца текуће године, као и реализација плана утрошка намјенских средстава за техничко опремање и изградњу објеката за Територијалну ватрогасну јединицу. Усвојена је и информација о стипендирању студената у школској 2018/2019. години, као и о раду првостепене стручне комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју, те о остваривању права у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата. Такође, усвојена је и информација о стању јавне расвјете на подручју општине, као и извјештај о зимском одржавању локалних путних праваца и градских улица у периоду 15.11.2018-15.3.2019. године.
Одборници су подржали и неколико одлука о продаји земљишта, ко је, као и двије одлуке о куповини земљишта. Усвојен је и програм уређења градског грађевинског земљишта за ову годину, а донесена је одлука о расписивању јавног конкурса за избор и именовање директора Центра за социјални рад.