Да је израда рукотворина један од најпосебнијих хобија који окупира руке и ум својим широким спектром могућности, а другима приреде ситнице које трају цијелог живота, потврдила је Дервенћанка Верица Пећић чије су златне руке у посљедњих годину дана исхеклале десетине уникатних играчака.
Иако своје вријеме радо посвећује хеклању, плетењу, али и изради модернијих декорација, Пећићева истиче да је сасвим случајно дошла на идеју израде играчака.
– Пандемија корона вируса донијела је многе отежавајуће околности, нарочито за нас трговце, а како није било посла ја сам мислила да своје вријеме утрошим на нешто корисно. С обзиром да сам научила да хеклам још као дјевојка, одлучила сам се опробам у нечему новом и онда сам помислила да би то могле да буду играчке, те сам купила материјал, поставила једну плишану играчку испред себе и угледајући се на њу почела да хеклам – објаснила је Пећићева додавши да се у почетку највише ослањала на инстинкт.
– Та прва играчка, а ријеч је о меди, је била мало смијешна, али се мени свидјела и свидио ми се тај изазов. Касније сам почела да истражујем и сазнала да је хеклање играчака на тај начин заправо стара јапанска техника „амигуруми“, па сам нашла и неке шеме за израду тих радова. У почетку те животињице, које некад умију да буду и карикатуре или шта већ настане од „маште на вољи“, сам поклањала дјеци својих пријатељица, а што је имало доста одјека, па су се почев од ужих кругова мојих познаника, почели и други распитивати гдје могу да купе хеклане играчкице – казала је Пећићева.
Ова талентована Дервенћанка истакла је да техника није захтјевна за савладавање, а да су најважнији елементи овог хобија игле, воља и вријеме.
– Све што је потребно су игле, воља и вријеме, нарочито за оне који већ умију да хеклају, ово је само усавршавање технике. Материјал, односно вуна као и ситнији детаљи, су доступни и код нас, али и ако поручујем „онлајн“ не кошта много. Такође, ја се ослањам и на пријатељицу из Аустрије која ми често донесе неке машнице, дугмиће и сличне детаље – објаснила је Пећићева откривши и начин на који ове хеклане играчке настају.
– За израду једне играчке потребно ми је неколико сати у зависности од тога колико је компликован рад, мада ја то радим по неколико дана, јер хеклам сат, два дневно. Прво исплетем круг, који касније сузавам или проширујем у зависности од тога шта ће да буде касније, а остављам рупу на врху кад напуним материјалом да то добије облик и онда затворим круг. Ради се на принципу „дио по дио“, тако да се сваки дио посебно пришива. У почетку сам играчкице пунила ватом, а са временом сам схватила да је боља спужва, јер онда могу да се перу без да се играчка изгуби свој облик, а и добија на дуготрајности- објаснила је Пећићева истакавши да је једна од најзахтјевнијих била израда стоноге, али да су јој и захтјевније и изазвније поруџбине, као што су оне да животињица држи срце или неки други детаљ, занимљивије и прихвата их са одушевљењем.
Златне руке
Пећићева истиче да се у почетку проглашења пандемије посветила и изради заштитних маски, као и да током зиме израђује карактеристичне декорације за тај период.
– Волим да су ми руке „упослене“, па тако зими искористим стару одјећу и канистере да направим дједа мразеве и патуљке, а на почетку пандемије израђивала сам и заштитне маске- рекла је Пећићева.
