Увидјевши да живот у Аустрији није оно што жели, двадесеттрогодишњи Стефан Раилић вратио се на огњиште у Горњем Детлаку преузевши фарму музних грла од родитеља и посветивши се ширењу газдинства.
Овај вриједни Дервенћанин један је од најмлађих пољопривредних произвођача у граду на Укрини, али и Републици Српској, а своју будућност види управо на селу.
– Није ми се свидјело у Аустрији. Довољно сам био и видио какав је живот тамо и одлучио сам да се вратим на огњиште. Тамо имате посао, плату, стан, али овдје имате слободу и више од тога. Имање сам од оца и мајке преузео 2018. године и од тада полако проширујем производњу. Увезао сам пет грла црног холштајна из Њемачке и сада имам 20 грла од чега је десет музних. Производим између 180 и 200 литара млијека дневно – каже Раилић којем у вођењу газдинства помажу и родитељи, али и дјед, бака и сестра.
– Волим радити. Још као дијете сам са родитељима и дједом радио, а и сви моји преци бавили су се пољопривредом. Одрастао сам тако. Већина мојих вршњака је отишла у иностранство, слабо их има у селу. У мом и сусједном селу можда нас има десет. Дошло је до тога да ми чувамо села да се не угасе – каже овај Дервенћанин који бригу о газдинству почиње сваког дана од шест часова.
– Направили смо скрепере за изђубравање што је умногоме олакшало чишћење штале. Послије чишћења иде мужа, па храњење у подне, а онда и припрема хране за навече, мљевење брашна и други послови. Навече поново слиједи мужа. С обзиром да ми је најважнији квалитет млијека, није ми потребно више од десетак музних крава. Толико могу да стигнем, јер обрађујем и земљиште – истиче Раилић који сије пољопривредне културе на око 100 дунума земљишта.
– Радим све од сјетве до жетве. Механизацију имам за основну обраду земљишта и сјетву, а немам комбајн и сило комбајн, али у плану ми је да и то набавим – истиче Раилић.
Највећи проблем му представља недостатак воде коју за потребе газдинства довози из Укрине.
– Волио бих да ријешим проблем са водом, да не морам дан – ноћ да је довозим из Укрине која је удаљена четири километра. За читаву ноћ могу довести десетак цистерни и то је довољно за дан и онда опет изнова. Градски вода је стигла у село, али је вод од нас удаљен 200 метара – каже овај вриједни младић који ових дана брине о прољећној сјетви.
– У сјетву требам уложити више од 10.000 марака. Иако је било појефтињења ђубрива и нафте, видјећу како ћу се изборити. Када набављам механизацију имам подстицај од државе, а од општине подршку за музна грла и јунице. Срећа је што исплате буду на вријеме – рекао је Раилић.
Градска управа Дервента за тридесетак пољопривредника млађих од 40 година обезбиједила је додатних 20 одсто подршке на подстицаје које добијају.
Женидба
Раилић, којем је жеља да заснује породицу на свом огњишту, каже да данашње дјевојке неће у село.
– Иако моје село није далеко од града, дјевојке неће у село.
Покушавао сам да се оженим, али би свака дјевојка коју са упознао само сједила у кући и трошила новац. Нико неће да ради, а поготово неће у шталу – додаје овај младић.