За највише општинско признање, Великогоспојинску повељу са златним грбом општине, предложена је Стручна и техничка школа, док је кандидат за Захвалницу професор српског језика и књижевности у пензији Јован Бабић.
Рекао је то Дервентском листу предсједник Комисије за награде и признања Скупштине општине Славиша Ђураш, додавши да се ради о јединим пристиглим приједлозима.
– Комисија је на сједници у понедјељак разматрала ове приједлоге, а коначни приједлози за Великогоспојинску повељу и Захвалницу требало би да буду утврђени на сједници која је заказана за 8. јул – рекао је Ђураш.
Након што комисија утврди приједлоге, коначну одлуку о њима даће одборници Скупштине општине на једној од предстојећих сједница. Признања се појединцима и колективима додјељују поводом Дана општине, а на свечаној сједници парламента.
Повеља
За највише општинско признање Стручну и техничку школу предложио је Општински одбор СНСД-а због, како се наводи у образложењу, континуираног изузетног доприноса, увођења и усвајања нових технологија, техничких унапређења и остварених врхунских резултата у области образовања на подручју општине.
У образложењу, између осталог, стоји да су за понос постигнути успјеси при опремању радионице и набавке опреме у струци машинства и обраде метала.
– Путем разних пројеката и уз помоћ привредника у општини Дервента, школа је набавила опрему за најсавременије облике заваривања и тренажера за симулацију рада на ЦНЦ машинама, а у плану је набавка ЦНЦ машина чиме би опрема за машинску струку била у потпуности модернизована – наводи се у образложењу и додаје да се у будућности планира наставак добре сарадња ове школе са локалном заједницом, као и усмјеравање школе у правцу школовања дефицитарних кадрова који су потребни локалној заједници и привредним субјектима на подручју општине.
Захвалница
Редакција Дервентског листа за општинску Захвалницу предложила је професора у пензији Јована Бабића, који је читав свој радни вијек провео у дервентским школама, а ученицима је са великом енергијом и ентузијазмом усађивао љубав према матерњем језику.
– Иако га је пензионисање удаљило од ученика и учионица, он је наставио предано и са великим еланом да подстиче све око себе да чувају и његују српски језик, да указује на најчешће грешке које се чине приликом изговарања и писања, па су његове колумне о актуелној језичкој проблематици радо читани редови на страницама Дервентског листа – наводи се у образложењу у којем се додаје да су многи Дервенћани осјећај за правилно изговарање и писање понијели управо из средње школе са часова језика које им је држао професор Бабић.