Лоше временске прилике током маја, односно у сезони цвјетања багрема, нису допустиле пчелама довољну испашу, па се у кошницама очекује и мање меда, кажу дервентски пчелари, истичући да ће ове године морати да се боре за опстанак пчелињих друштава.
Баш као и прошла и ова година ће, по свему судећи, бити тешка за све који се баве пчеларством, а потражња за еликсирима које пчеле дају и даље је велика.
Спасоје Кулага пчеларством се бави већ 27 година, а на имању у Трстенцима има око 100 пчелињих друштава. Ову годину оцјењује као веома лошу и изазовну.
– Багрем који се у највећој мјери користи за испашу пчела прошао је у кишном периоду. Пчеле су током кишних дана биле и на ивици глади и морали смо их и прихрањивати што је веома ријетка појава у мају – каже Кулага објашњавајући да ће ова ситуација проузроковати проблеме и у наставку године, првенствено у очувању пчелињих заједница.
– Залихе меда за зиму су такође веома мале, јер сви ми када врцамо мед, оставимо дио багремовог меда пчелама за зиму. Пред нама је тежак период и захтјеваће много рада и знања да се сачувају пчелиње заједнице – рекао је Кулага додавши да без обзира на цијену меда од 20 КМ за килограм, потражња не јењава.
Послије безуспјешне багремове паше, Александар Топаловић који у Куљеновцима има 70 пчелињих друштава, наде полаже у љетњи период.
– У мом пчелињаку готово да и нема приноса багремовог меда. Надам се побољшаљу временских прилика, да барем нешто сакупимо ливадског, липовог и меда од медљике. Заиста је ово једна тешка година – каже Топаловић.
Предсједник Удружења пчелара „Липа“ Душан Пијетловић каже да су пчелари и поред потешкоћа са неповољним временским приликама суочени и са поскупљењем репроматеријала.
– Трошкови су повећани за око 30 одсто. У овом случају нам добро дођу подстицаји из градског и републичког буџета како би превазишли тешку ситуавију – каже Пијетловић додавши да „Липа“ броји 48 чланова.
Статистика
Према подацима Републичког завода за статистику пчелари у Републици Српској су током 2022. године произвели 2.149 тона меда или 13,6 килограма по кошници, што представља високу производњу. Грађани су лани, према статистичким показатељима, у просјеку појели нешто више од 1,9 килограма меда по особи што их сврстава међу највеће потрошаче меда у Европи.