Поред уобичајених поправки и интервенција на лимарији аутомобила, Чедо Продић и његов братанац Ведран у својој радионици већ готово деценију рестаурирају и враћају сјај времешним возилима која потом, неријетко, језде путевима широм Европе.
У радионици ове двојице Дервенћана тако су се нашли неки од ријетких модела попут „Мустанга“ из 1964. године, али и аутомобила из пратње Јосипа Броза Тита.
Велико интересовање клијената за рестаурацију аутомобила старих по неколико деценија, махом из иностранства, био је окидач да се Продићи почну бавити овим послом.
– Кратко сам радио у Аустрији и тамо сам упознао доста људи и одржавао контакте с њима, те ми је један Аустријанац понудио да за њега рестаурирам старији аутомобил и тако је све кренуло – прича Чедо присјећајући се да је први аутомобил који је довезен на рестаурацију био бијели „Тriumph“.
– Тај први муштерија нам је, иако живи у Аустрији, повјерио свој олдтајмер и на њему смо радили готово годину – рекао је он додавши да је процес рестаурације прилично дуготрајан посао, због чега годишње успију да заврше посао на једном на највише три аутомобила.
Врло често аутомобиле потпуно раставе, па их поново, дио по дио састављају. Муштерије им представе своје замисли, а некада и донесу дијелове.
Као најзахтјевнији дио посла Продићи су истакли „пребацивање“ команди и волана на супротну страну, што најчешће траже муштерије из Енглеске.
– Мало компликованија ситуација је случај пребацивања волана и команди на другу страну, односно са лијеве на десну, јер често наиђемо на неке проблеме – казали су Продићи рекавши да је и набавка дијелова захтјеван дио посла.
– Набавка дијелова умије да траје доста дуго, јер чекамо дијелове, тако да и када започнемо рестаурацију морамо да радимо у етапама. С обзиром да набављамо само оригиналне дијелове, то може да буде и доста скупо. Што је скупљи аутомобил, то су и дијелови скупљи – објаснио је Ведран Продић који са стрицем старим аутомобилима враћа сјај већ 16 година.
Када ови мајстори заврше посао, вриједност аутомобила нагло расте, па неријетко премаши и 100.000 евра. Најзанимљивије је то, кажу Продићи, што се у њиховим рукама нађу и неки од ријетких модела.
– Један од најстаријих аутомобила који смо радили је био „Мустанг“ из 1964. године, а ми смо одрадили рестаурацију два таква примјерка. Такође, занимљиво је било када смо договорили да радимо рестаурацију BMW-а е9, а власник нам је донио дијелове у три картонске кутије у вриједности од око 20.000 евра – рекли су Продићи додавши да тренутно раде на обнови модела „Mini cooper“ са приколицом, као и аутомобила који је био у Титовој пратњи.
У њиховом дворишту паркиран је и уникатан примјерак „Mini cooperа“, који је једини преостали примјерак у свијету.
„Фићо“
Поред тога што рестаурира аутомобиле својих муштерија, Чедо Продић власник је и неколико ријетких примјерака, па тако с поносом истиче црвеног „фићу“, који је обновио заједно са братанцем, те „опел рекорда“ из 1972. године.
– „Опел рекорд“ није рестауриран, али свакако да сам планирао да га средим, али када „ухватим“ времена – објаснио је Продић.
