Слобода која је у Дервенту стигла 4. јула 1992 године, драгоцјеност је коју сви они који данас у њој уживају треба да чувају, сјећајући се оних коју су им ту слободу подарили.
Поручено је то данас приликом обиљежавања 4. јула, Дана ослобођења Дервенте у Одбрамбено – отаџбинском рату у којем је животе дало 608 бораца Војске Републике Српске, а више од 4.000 је рањено.
Приликом обиљежавања једног од најважнијих датума у новијој историји Дервенте служен је помен страдалим борцима испред централног спомен – обиљежја, те положени вијенци њима у част.
У ослобођењу Дервенте учествовао је Младен Црљић из Осојаца као припадник Одреда Војводе Мишића, а послије припадник 327. моторизоване бригаде. најтежи тренуци су му били они када је постао свјестан да ће морати да се суочи са дојучерашњим комшијама.
– Као и увијек, сваки почетак је тежак, а послије када направиш први корак, утрнеш и нема страха, ни бојазни, идеш напријед, па ко остане жив. Када је дошло вријеме за улазак у Дервенту, моја чета је ишла из правца Џелињака, друга је у град ушла из Поточана, а трећа из правца Рабића. Сви смо се сусрели код тадашњег Дома ЈНА, а унутра нас је дочекао ужас, крв на све стране и трагови од мучења, али затекли смо и неколико суграђана који су успјели да преживе и који су били свједоци ратних страхота – сјећа се Црљић.
Градоначелник Милорад Симић казао је да су јединице Војске Републике Српске 4. јула, прије 29 година, обезбједиле мир свима онима који су се опредијелили да живе, раде и стварају у Дервенти.
– Без обзира на вјероиосповијест, националност и политичко опредјељење, захваљујући борцима сада овдје има мјеста за сваког и такав начин живота његујемо већ дуги низ година, а исто ћемо наставити и у надолазећим годинама и управо због тога могу слободно да кажем да је Дервента једна толерантна средина – истакао је Симић који се осврнуо на напредак и развој града.
– Од најпорушеније локалне заједнице стигли смо до статуса града, а идемо ка томе да обезбједимо и улогу регионалног центра. Ако узмемо у обзир да је у рату страдало 608 наших суграђана, замислите колико је породица и колико дјеце није рођено науштрб данашњег мира, и онда можете да претпоставите колико је било тешко наставити градити и развијати се и стићи до тачке на којој смо сада – казао је Симић додавши да је дужности свих који данас уживају слободу Дервенти, да пазе на оне који су дали своје чланове породица за слободу.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић подсјетио је да је значај 4. јула утолико већи када се узме у обзир вријеме које је претходило ослобађању административног сједишта Дервенте.
– Тог дана, јединце Војске РС ушле су у Дервенту и донијеле слободу. Тог дана престали су да постоје логори, заробљавања и мучења, једном ријечју, вратио се живот у Дервенту. Највећи допринос ослобађању града дале су двије бригаде, 27. моторизована и Осињска бригада, али не смију се заборавити ни доприноси 11. дубичке бригаде, Корпусне полиције, али и бројних других јединица у пуном, али и окрњеном саставу – казао је Вујичић те напоменуо да је операција ослобађања Дервенте била дио опeрације пробоја „Коридора“.
Предсједник Градске борачке организације осврнуо се и на тежак положај припадника борачких категорија, казавши да је подизање животног стандарда бивших бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, стални задатак.
Сјенима страдали поклонили су се и вијенце положили градоначелник Милорад Симић, делегације Скупштине града и Градске борачке организације, те организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, чланови Удружења Ветерана РС и Организације старјешина Војске Републике Српске, удружења ратних војних инвалида 1991 – 1995 и ратних заробљеника чланови СУБНОР-а, те представници борачких организација из Власенице, Прњавора и Шамца. Вијенце на спомен – обиљежје положила је и делегација Полицијске станице Дервента, као и политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, ДНС и НДП.
Послије помена страдалим, у Центру за културу организован је пријем за званице, представнике јавног живота.
