Давор Панић готово три деценије прави и поправља обућу, тапацира намјештај, израђује торбе и шије јакне у својој радионици, а свих ових година држи репутацију мајстора своје струке којем за руком полази да изради и реплике дизајнерских комада.
Панић, иначе инжињер обраде и прераде коже и крзна, у почетку је радио као технолог, али се окренуо самосталној дјелатности, те ради у својој радионици преко пута касарне „Здравко Челар“.
Осим тога он креира, дизајнира и моделира анатомску обућу за једну фирму из Хрватске, а од времена када је правио ципеле по наруџби, како каже, доста се тога промијенило.
– Обуће је раније било много мање у понуди и биле су скупље, па су се људи одлучивали на израду ципела по мјери. Сада то ријетко радим, јер ми се не исплати. Сада је све обрнуто, понуда је већа, а обућа у продавницама јефтинија – каже Панић додавши да за разлику од обуће, коју углавном репарира, ташне и јакне шије по наруџби.
– Донесу ми муштерије слику неке дизајнерске јакне или торбе које коштају више десетина хиљада марака, да им израдим реплику. То је за мене изазов, тако тестирам своје могућности. Али зарада је мала, јер израда потраје и неколико дана – додаје Панић.
Заједно са кћерком планира да прошири радионицу, јер захтјеви тржишта налажу да је сада најисплативије тапацирање намјештаја.
– Иако постоји потреба за радном снагом у овој области, нема заинтересованих да уче занат – закључује Панић.
Заборављене ствари
Немар или заборавност од стране муштерија нешто је са чим се Давор Панић редовно сусреће.
– Заборављених ципела је много. Мјесечно бацим десетак пари обуће која ми је донесена на поправку. Недавно ми је дошао човјек да тражи јакну коју је оставио на фарбање прије пет година – каже Панић.