Од 187 основних школа, колико их има у Републици Српској, логопеди раде само у њих 11, што је недовољно с обзиром на то да је све више малишана који имају проблема са муцањем и другим гласовно-говорним поремећајима, а један логопед тренутно је на располагању дјеци у Дервенти и Броду.
Како кажу директори основних школа, велика је потреба запослити што више ових стручњака у овим образовним установа.
Мирослав Попржен, предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије, истиче за „Независне“ да је само један логопед у једној бањалучкој основној школи.
– Дјеце са проблемима у развоју говора и језика је све више. У основним школама недовољно је логопеда да би на одговарајући начин помогли тој дјеци – казао је Попржен.
Додао је да је посљедњих неколико година присутан већи број дјеце са посебним потребама.
– Они би требало да буду главна снага да оспособимо дјецу са потешкоћама за рад – истиче Попржен.
Елвира Мијић, предсједница Актива директора основних школа добојске регије, истиче да један логопед ради и у Дервенти и у Броду.
– Нажалост, све више је ђака у школама који имају говорне поремећаје. Неопходно је да се ради нешто у вези с тим питањем, ако ништа друго, барем да буде запослен логопед на подручју општине за школе – казала је Мијићева.
Према њеним ријечима, Министарство просвјете и културе РС је то које би требало да рјешава недостатак логопеда у свим основним школама у Српској.
Мирјана Симић, дефектолог логопед, запослена у Јавној установи Центар „Сунце“ у Приједору, истиче за „Независне“ да су потребе за логопедом у школама све веће посљедњих година.
– Родитељи некада потпуно занемаре или уопште не примијете да њихово дијете треба да иде код логопеда због неправилног изговора гласова, њиховог фонолошког неразликовања, несавладаних граматичких правила у матерњем језику или пак цјелокупног кашњења у психомоторном развоју, а већ је на прагу да крене у први разред, и тада се пали аларм – казала је Симићева.
Из Министарства просвјете и културе РС кажу и да су услуге логопеда дјеци школског узраста доступне у домовима здравља, као и центрима за образовање и васпитање дјеце са сметњама у психофизичком развоју.
– У стручним службама основних школа РС у овој школској години ангажовано је 11 логопеда – казали су из надлежног министарства
Тања Л., мајка десетогодишњег Милоша, који се са проблемом муцања бори од четврте године, каже да њен син на муцање гледа као на свој највећи проблем у животу.
– Због тога се често повлачи у себе и избјегава дружења. Муцање му такође задаје проблем и у школи па често због њега зна да „заблокира“ – рекла је ова мајка додајући да њен син никад није посјетио логопеда.